Магазин
Да ли ће вештачка интелигенција "бирати" парфеме за нас у будућности
Углавном тешко можемо да замислимо специфичан мирис парфема, али ако бисмо га намирисали, одмах бисмо се сетили одређеног периода у животу, вољене особе, ситуације или би дошло до неочекиваног налета емоција. Фасцинантан свет парфема се сада подиже на нови ниво, јер су многи произвођачи одлучили да примене вештачку интелигенцију за процес креирања савршеног мириса. Да ли АИ може да замени "посао" људског носа?
Прављење парфема је занат који се развија још од доба древног Египта, а као и многе друге индустрије, данас се у процес производње постепено укључује и вештачка интелигенција. Парфеми често могу да изазову емоционалне, позитивне реакције (смиреност, еуфорија, опуштеност) захваљујући неуромирисима, то јест мирисима који су научно испитани и за које је закључено да проузрокују жељене реакције код људи.
Научници су почели да мапирају активност мозга као одговор на реакцију на одређене парфеме, како би пронашли добру базу неуромириса и искористили је у производима. "Помоћу вида и слуха, лако можете замислити лице вољене особе или омиљену мелодију, али тешко је замислити мирис, иако он може да изазове бујицу емоција и успомена", каже за "Гардијан" Уго Фереира, истраживач на Институту за биофизику и биомедицинско инжењерство у Лисабону.
Фереира сматра да до оваквих реакција долази структуре олфакторног система. "Поруке" из рецептора мириса се шаљу у различите области мозга преко олфакторне "сијалице", а упрво ове области мозга контролишу различите реакције, од стреса до памћења, што може да објасни зашто човек може да, на пример, "намирише страх".
"Мирис је најразноврсније чуло са много различитих рецептора, процењује се да постоји око 400 различитих породица гена за мирисне рецепторе," објашњава Фереира.
Коришћење технолигије у креирању мириса
До сада су многи популарни козметички брендови инвестирали у истраживања неуромириса и технологије које се користе у неуронауци, јер су могућности стварања мириса за које је доказано да се потрошачи везују веома велике. На пример, купци у одређеним продавницама куће "Ив Сен Лорен" широм света користили су специјалне слушалице, које су биле повезане са електроенцефалограмом (ЕЕГ) и регистровале су одређене активности у мозгу да би открили који мириси им се највише допадају. Према тврдњама овог бренда, чак деведесет пет одсто купаца је на овај начин пронашло парфем за себе.
Шпански бренд за парфеме "Пуиг" наводи да је било потребно очитати чак четрдесет пет милиона снимака активности мозга мушкараца старости од осамнаест до тридесет пет година, како би креирали колоњску воду "Фантом" од "Пако Рабана". Резултати истраживања су показали да додавање лаванде и лимуна у изворну формулу доноси најбоље резултате.
Наведене технологије се могу користити на великим тржиштима, али многи брендови, који производе персонализоване мирисе, сматрају да тражење парфема треба да буде интимно искуство, као и да људско чуло мириса не може бити замењено технологијама. У исто време, исти састојци се већ деценијама могу пронаћи у различитих парфема, тако да је сигурно да, барем за сада, купци ипак највише диктирају када је у питању производња мириса. Технологија може помоћи у даљем развоју индустрије, али за сада није могуће проценити да ли ће постати пресудна.
