Како му име каже, Отшелник, односно пустињак који се из верских разлога духовно и материјално одвојио од света, да би живео на осамљеном месту, Свети Киријак је скоро цео живот провео у пустињи и јео је само сирово зеље.
Многе породице у Србији славе Светог Киријака Отшелника као крсну славу, а у појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије. У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.
Са Михољданом наступа права јесен, а занимљиво је да се топли дани око овог празника називају Михољско лето.
Народни обичаји
На Михољдан не би требало радити ништа у кући - усисавати, брисати прашину, распремати, али треба завршити све послове напољу у пољима и њивама. Постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати. Oво је утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.
Сматра се да се људи рођени на данашњи дан веома надарени и да имају много среће у животу.
Светац се слави и у Боки Которској као заштитник помораца, а морнари на овај дан нису испловљавали како не би увредили свеца.
Ко је био Свети Киријак Отшелник
Рођен је у Коринту, а познат је и као Свети Киријак Анахорет. Предања кажу да је био крупан и снажан телом, и такав је остао до дубоке старости, и поред поста и бдења. Живот је посветио хришћанској вери и борби против јереси. За себе је говорио да откако је монах, сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. Умро је у 109. години живота, 557. године у манастиру Светог Харитона у Јерусалиму.