Пиво мења квалитет и цену: Због климатских промена биће скупље и другачијег укуса

Научници упозоравају да препознатљив укус пива може да се промени у будућности. Према истраживањима, у наредне три деценије ће залихе традиционалног ароматичног хмеља пасти за четири до осамнаест одсто, а производња хмељних киселина, које су главни део укуса, пашће за двадесет до тридесет један одсто. Осим што укус неће бити исти, постоји велика вероватноћа да ће пиво бити скупље, због отежавања узгоја ове биљке.

Врела, дуга и сува лета у будућности ће довести до промене у квалитету и цени пива, јер овакви временски услови нису прикладни за узгајање хмеља. Поред пива, истраживања показују да ће климатске промене утицати и на производњу шампањца, вина, кафе, чаја...

Пиво, једно од најпопуларнијих пића на свету, прави се ферментисањем јечма са квасцем и углавном се укус добија помоћу ароматичног хмеља, који је веома осетљив на промене у светлости, топлоти и количини воде коју добија. Због тога, неповољни климатски услови могу негативно утицати на квалитет и количину хмеља.

"Љубитељи пива ће сигурно осетити промене, било да је због цене или укуса. Према нашим подацима, то делује неизбежно," објашњава за "Нејчер комјуникејшнс (Nature Communications)" Мирослав Трнка, научник са Чешке академије наука, који је био један од главних аутора истраживања. Налази показују да ће Енглеска имати највећи пад приноса хмеља, док ће отежану производњу највише имати Словенија, Португалија и Шпанија, тако да ће произвођачи широм света морати да нађу начине да се прилагоде овим променама. 

Иако је индустрија пива у Данској одустала од узгоја хмеља убрзо после Другог светског рата, Данци су у последњих неколико година поново уложили време, знање и новац у истраживања, а у току је креирање плана за издвајање целог генома хмеља, да би се боље разумело како се усев може прилагодити неповољној клими и да буде отпорнији.

"Биће тешко, али наука и иновације ће нам помоћи да дођемо до неких нових великих открића и револуција да бисмо се носили са овим веома екстремним временским приликама", рекла је Бригит Скадхаге, шеф истраживачке лабораторије Карлсберг и професор на Универзитету у Копенхагену. Иако је изазовно, она сматра да би могло бити могуће узгајати хмељ који би био толерантан на топлоту или сушу.

"Био бих изненађен да нађемо решење, јер су ове промене заиста сложене. Можда је најкомпликованији део ограничавање глобалног загревања", закључио је Мирослав Трнка.

Поред пада квалитета самог производа, препрека са којом се произвођачи морају суочити је велика потражња, с обзиром да је пиво једно од најпопуларнијих алкохолних пића у целом свету.