Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај 14. октобра 1892. године и возио је од Калемегдана до Славије. Био је то почетак функционисања једне значајне градске службе која је имала задатак да јавним градским саобраћајним средствима обавља превоз путника из једног краја града у други. Познато је да су пре Београда, овакав начин превоза имали су само Лондон, Њујорк, Париз и Берлин.
Како је све почело
Годину дана пре пуштања трамваја на шине Београда, завршени су преговори између Београдске општине и фирме "Периклес Цикос" из Милана у циљу изградње трамвајског саобраћаја у Београду. Овој италијанској фирми уступљен је монопол над трамвајима, али и над oсветљењем у Београду.
Трамвај се обраћао на сваких десетак минута и нису постојала стајалишта, него ко је хтео да се вози, требало је да махне руком. Први јутарњи је кретао око 5 сати ујутру, док је последњи полазак био у десет сати увече.
"Коњски трамвај" представљао је праву атракцију на улицама престонице. Вукла су га два коња Јулка и Соко, која су се смањивала на свака два сата. Неки извори наводе да је човек под надимком Брка, терао коње.
Ко је био нижи од једног метра плаћао је карту упола цене
Цена једне вожње износила је десет пара динарских, наводи Александар Зајц из Удружења историчара аутомобилизма, а пише РТС.
Војници "до наредника закључно", путници нижи од једног метра висина и деца до девет година плаћали су упола цене, док за "децу која се држе у крилима" није наплаћивана вожња. Карте нису плаћали поштари, ватрогасци и полицијски службеници.
Тадашња бирократија имала је такође аутентичан попуст – "Општински службеници не плаћају карту када иду службено, али да их не буде више од четири у једном возилу".
И медији су пратили београдске трамваје и "дешавања" око њих
Трамвај је био честа тема новинских чланака. Првих година када је почео да саобраћа београдским улицама, новинари су извештавали јавност да возач није хтео да стане иако му је човек махнуо руком, те су се питали да ли ће тај службеник бити кажњен. Забележен је и сличај једног рабаџије који је кола са огревом оставио на сред шина, како би одрадио посао који је наменио.
Писало се о деци која су реметила нормалан рад овог превозног средства, јер су трчали испред трамваја.
Прва електрична линија уведена је 1894. године, а до краја 1905. године све линије биле су биле на струју.