У јесењој сезони смо могли да видимо неколико ревија на којима су прошетале манекенке које немају класичан изглед, то јест, веома витку фигуру. Сигурно је да се плус-сајз (plus size) модели данас могу видети на писти и у рекламним кампањама чешће него икада, али да ли је ситуација заиста промењена у односу на деведесете и две хиљадите године, када су врло мршаве фигуре биле "савршено" тело?
Поједини верују да "боди позитивити" модне индустрије више служи као техника "замазивања очију" публици, него да заиста уведе промене, поготово када се узме у обзир проценат плус-сајз модела који су до сада учествовали у модним ревијама у градовима као што су Њујорк, Лондон, Милано и Париз. "Вог бизнис" је прегледао преко девет хиљада одевних предмета, која су била приказана на око двеста ревија прошле сезоне и откривено је да је само 0,6 одсто одевних предмета било "плус величине", то јест величина четрнаест или изнад четрнаест (величина L у Европи).
Другим речима, 95,6 одсто одевних комбинација на ревијама је представљено у америчким величинама од 0 до 4, то јест XS и S величине. Стручњаци сматрају да се многи бредови устручавају од приказивања већих бројева, јер желе да избегну критике. У исто време, "боди позитивити" и љубав према сопственом телу (које се не уклапа у стандарде лепоте) се често промовишу у индустрији, иако још увек није забележен значајан помак у кампањама и на ревијама.
"То је класично замазивање очију, исто као еко-манипулација коју брендови користе," рекао је за агенцију АФП Паоло Волонте, професор социологије моде у Милану, упоредивши "боди позитивити" модног света са "празним обећањима" о заштити природе и екологији коју многе друге индустрије нуде, да би привукле муштерије. "Они користе моделе са облинама у појединим кампањама како би показали инклузивност, али то раде само да би сачували систем, који је заснован на тиранији танких идеала," закључио је.
Зашто нема места за "нормалну" грађу
Једна активистичка група, под именом Модел закона, спровела је истраживање којим је утврђено да је девет од десет модела рекло да су под притиском да промене тежину, а више од половине њих то доживљава свакодневно. "Тешко им је да причају о томе", рекли су представници групе. "Ако се жалиш, сви ће ти рећи: "Душо, то је твој посао".
Волонте објашњава како је ова опсесија мршавошћу почела са појавом техника индустријске производње. У ери масовне производње користе се мањи шаблони, који се потом увећавају на веће величине, што може да функционише до одређеног броја, након чега маст и мишићи у телу могу да промене облик гардеробе на различите (углавном нежељене) начине.
"Много је скупље производити и продавати одећу у већим величинама, за то је потребно више стручности", објашњава Волонте.
Истовремено, мршавост се чврсто повезивала са богатством, јер треба имати времена и новца за рад на свом телу, а управо та тврдња је дубоко укорењена у рекламирању и свакодневној пракси модне индустрије.
На крају, важно је да запамтимо да је мода специфичан уметнички правац, који представља оживљавање одређене идеје и естетике кроз одећу, па самим тим, модели које је носе морају бити део ове фантазије. Због тога, одвајање од одређеног калупа увек представља ризик за дизајнера, без обзира колико је бренд познат. Пример може бити Викторијас сикрет (Victoria’s Secret), бренд који је био познат по веома витким и високим манекенкама. У протеклих годину дана су променили имиџ, како би се представили као инклузиван бренд, али се ова стратегија није показала успешном, јер су љубитељи бренда навикли на фантазију која је била актуелна претходних година.
Ипак, пошто се борба против дискриминације на основу расе и пола у модној индустрији се постепено показује све успешнијом, постоји могућност да ће питање величине ускоро имати једнако позитивне резултате.