Уралски смарагд и јакутски дијаманти познати су и цењени широм света, али Русија може да се похвали и налазиштима другог драгог камења. Поред тога, на Уралу и Сибиру постоје и многобројна налазишта полудрагог камења, које је јувелирима посебно драго због своје реткости, природне лепоте, али и повољне цене.
Русија је број 1. у свету по броју откривених дијаманата
Јакутски дијаманти данас су познати широм света, али су своју популарност стекли тек другом половином 20. века - до тада, они су се рударили само у Индији, Африци и Бразилу. За откриће лежишта руских дијаманата можемо захвалити двема дамама, Лариси Попугајевој и Наталији Сарсадских, геолозима које су претпоставиле да је Јакутија, као најхладнији регион Русије, сигурно богата овим драгим камењем. Случајеви проналаска дијаманата у том делу Сибира забележени су и у 19. веку, али су права геолошка истраживања започета тек 30-их година прошлог века.
Јакутија није једнина ризница дијаманата у Русији - они су пронађени и у Пермској области на Уралу, као и у Архангелској области на самом северу Русије. Ипак, индустријска експлоатација се врши само у Јакутији. О томе колико руски дијаманти постављају светске стандарде говори и чињеница да постоји концепт "руског реза" - КР-57, према ком округли рез садржи 57 лица, односно страница. Дијаманти са овом обрадом су и скупљи од осталих због захтевности поступка и јединствене форме. Русија је и највећи добављач дијаманата на свету, а само током прошле године изрударено је невероватних 42 милиона карата, односно близу једне трећине укупне количине на светском нивоу.
Александрит - национални камен царске Русије који је пронађен сасвим случајно
Откриће александрита било је сасвим случајно: рудари су на њега наишли док су трагали за налазиштима смарагда, а када су га пронашли, мислили су да је у питању смарагд лошијег квалитета. Међутим, након што су се мало боље загледали, изненадио их је продорни црвени сјај који се преламао под бљесцима логорске ватре. Још више их је изненадила чињеница да је са првим зрацима сунца камен поново блистао зеленим сјајем.
"Смарагд дању, рубин ноћу" - овако су описивали александрит у време царске Русије.
Полудраги камен александрит први пут је у уралским рудницима откривен баш у години када је тадашњи руски кнез, а касније и краљ, Александар II прослављао пунолетство, а скоро деценију након открића добио је и своје име. Због својства мењања боје из зелене у црвену (које су важиле за боје војске), александрит је одмах постао национални камен царске Русије.
Смарагди су са Урала, а међу њима има и правих џинова
Највеће налазиште смарагда у Европи налази се у Свердловској области, на Уралу, а ово је уједно и једино налазиште овог драгог камена. Рудници смарагда су у Русији откривени још давних 30-их година 19. века, али је њихова експлоатација почела скоро читав век касније, 1920-их година. Данас се у свердловским рудницима добија преко 150 килограма смарагда годишње, а њихов квалитет је надалеко познат и препознат у јувелирској индустрији.
Осим што су налазишта веома богата, поједини изрударени примерци су прави гиганти - тако је 2019. године пронађен смарагд тежак чак 1,6 килограма, док је само годину дана раније пронађен и један тежак 1,54 килограма! Поред смарагда, геологе је веома заинтересовао и минерал берил који се често налази у рудницима, али је он своју примену пронашао у војној, уместо у јувелирској индустрији.
Аметист - редак и цењен полудраги камен специфичне љубичасте боје
Аметисти тамнољубичасте боје често се називају и дубокосибирским аметистима, а ово полудраго камење сматра се изузетно ретким и веома цењеним у свету јувелира. У Русији се на полуострву Кола налази и једно од најстаријих налазишта аметиста на свету, а стене које љуби Бело море прекривене су љубичастим камењем. Призор је као из бајке. Експлоатисање аметиста у Русији почело је још за време владавине цара Петра I, а све до 1992. године рудници су били активни и доносили велике приходе. Данас рударење аметиста није толико уносно као пре, али су његова налазишта итекако привлачна туристима, који кући обавезно понесу по који каменчић као успомену на прекрасну природу и путовање из снова.
Гранат - полудраги камен, амајлија за срећу и успех
Полудраги камен гранат препознатљив је по својој несвакидашњој бордо боји, а први пут је на Уралу откривено његово налазиште средином 19. века. Још од давнина гранат се користио и као амајлија за срећу и успех, а сматра се да има и снажну покретачку енергију. Данас се у индустрији накита гранат посебно поштује због невероватне лепоте, али и приступачне цене, а осим на Уралу, на обалама језера Ладога, његова налазишта смештена су и у јужном и источном Сибиру, као и у Карелији.