Први сусрет руског цара Николаја II са аутомобилом одиграо се 1896. године приликом његове посете Сверуској индустријској и уметничкој изложби у Нижњем Новгороду, али тада на њега ово "чудо технике" није оставило никакав утисак. Штавише, цар је са много већим задовољством дегустирао вина у павиљону кнеза Голицина.
Прва вожња Николаја II: "Ниједном нисмо ударили пешака"
Тек нешто касније, 1904. године, Николај се први пут провозао у аутомобилу који је возио његов брат, велики кнез Михаил. Николај се возио и са кнезом Владимиром Орловим, који је у то време поседовао луксузни Делоне-Белвил, један од најскупљих аутомобила тог времена, а списи Орлова откривали су како су те вожње изгледале:
"Ниједном нисмо ударили пешака. Наравно, увек сам био изузетно опрезан, јер је по мом мишљењу неприхватљиво да аутомобил у којем се вози цар удари свог поданика".
Убрзо су аутомобили постали свакодневница и у царској Русији, а како не би деранжирао Орлова, Николај II је одлучио да је време да купи сопствени аутомобил, односно, читав возни парк. У томе му је, наравно, помогао и Орлов, као врсни познавалац те индустрије и пасионирани љубитељ четвороточкаша.
Најновији Мерцедес, Делоне-Белвил, два Ролс Ројса и други четвороточкаши
Како би се припремио за куповину аутомобила, Николај II је наредио да се изграде гараже, а већ током 1905. и 1906. године су летње резиденције царске породице, Царско село и Петергоф, добиле посебно уређене просторије за прве аутомобиле. За цара и његову породицу купљена су четири аутомобила, и то не било каква, већ најновији модели Мерцедесa, а до краја 1906. године царска породица је на попуњавање возног парка потрошила преко 100.000 рубаља. Поређења ради, у то време је просечна годишња плата једног министра била између 1.000 и 1.500 рубаља.
Већ наредне године основана је и "Сопствена гаража Његовог Царског Величанства", и тада је возни парк употпуњен новим, првокласним аутомобилима: стигла је још једна тура Мерцедеса, као и Делоне-Белвил (који се цару толико допао код Орлова), као и француска возила марке Рено и Пежо. Из године у годину, возни парк се попуњавао новим аутомобилима, па је тако 1911. године царска флота допуњена са два Ролс Ројс Силвер Гоуст модела.
Укупно, у власништву царске породице се налазило 26 аутомобила - 9 личних возила цара и 17 возила царске пратње. Сам Николај II никада није сео за волан, али је зато уз сваки аутомобил долазио и возач, који је чланове царске породице возио у било које доба дана или ноћи.
Делоне-Белвил - бисер царског возног парка
Лични аутомобил цара Николаја II био је управо Делоне-Белвил, који му је пажњу привукао још када га је возио кнез Орлов. Данас овај назив не значи апсолутно ништа, али је у то време то био најскупљи модел аутомобила. Ова машина је и заиста била посебна: са дужином од 5,5 метара и висином од преко 2, Делоне-Белвил је био изнад свих осталих, у сваком смислу те речи. Кров лимузине могао је да се отвори како би путници уживали у сунчевим зрацима током вожње, а унутар возила су постојали и посебни ормарићи за одлагање царских торби. Овај модел се, иначе, називао "Његово Величанство Цар", а због чега - објаснићемо у наставку.
Шестоцилиндрични бензински мотор са 45 коњских снага могао се похвалити и једним од најнапреднијих система паљења: на пример, за паљење аутомобила није коришћен електрични стартер, већ усавршени пнеуматски систем, који је на рачун компримованог ваздуха наизменично ротирао радилицу и клипове. Са оваквим перформансама, Делоне-Белвил је могао да развије брзину и до 120 километара на час, што је било достојно чланова једне царске породице.