Међународни тим научника доказао је да се код беба већ у последњим недељама њиховог боравка у мајчином стомаку развија свест, а да се њена манифестација појачава одмах након доласка на свет. И не само то, новорођене бебе од првог тренутка живота могу да доживљавају свестан осећај бриге, који се касније може у великој мери одразити на развој и разумевање спољашње средине.
Код новорођених беба примећени знаци одрасле свести
У свом истраживању, научни тим установио је да су код новорођених беба итекако приметни знаци свести која је карактеристична за одрасли узраст. Највише пажње привукла је повезаност мреже пасивног режима мождане активности и дорсалне мреже пажње. Базирајући се на савременим подацима о свести, научници су успели да идентификују елементе свести одраслих људи, као и демонстрирају разлику између њиховог присуства и одсуства. Затим су се исти параметри изоловали код тек рођених беба.
Анализом мождане активности, научници су установили да новорођенчад могу да интегришу сензорне и развојне когнитивне реакције у једну комплетну, свесну слику, која им помаже да разумеју активности других људи и да сходно њима, манифестују и сопствене реакције. Наравно, овај процес није на нивоу одрасле особе и захтева више времена за "обраду података", али је неоспорно присутан од првих тренутака живота.
Осим тога, код беба узраста три месеца примећено је да се њихова пажња може фокусирати на објекте и сензације из спољашњег света, а да већ са 4 или пет месеци оне могу и да анализирају информације које добијају путем различитих чула.
Најважније питање је још увек без одговора
Истраживање још увек није дало одговор на најважније питање - како се код новорођених беба формира рана свест, и да ли је тај процес постепен или се дешава одједном. Ипак, поједине претпоставке постоје. Наиме, научници сугеришу да се у утроби, мождани процеси беба нивелишу захваљујући хормонима мајке, а да одмах по рођењу неурохормони стимулишу појаву свести.