У свемиру, подморници и на шинама: Где су се још правиле необичне руске бање

Кроз историју се у свакој кући у Русији обавезно налазила и бања: она се ложила најчешће суботом, а ова традиција није се везивала за крај недеље и време када би човек требало да се опусти и растерети, већ за чињеницу да се у недељу ујутру обавезно ишло у цркву, обавезно чистог ума и тела.

Ни данас, у савременом свету који подразумева скроз другачији ритам и обичаје, руски народ не може да замисли живот без традиционалног одласка у бању. Опседнутост овим ритуалом изнедрила је и неке необичне бање. Где се све руски народ "бањао" раније, а које необичне бање су се сачувале до данас?

Бања у свемиру

Почетком шездесетих година прошлог века, инжењер Александар Масарски изумео је револуционарну бању адаптирану за свемирску станицу, а његово откриће је руским космонаутима не само олакшало, већ и улепшало боравак изван Земљине орбите. Док се нису појавиле "свемирске бање", руски космонаути били су принуђени да одржавају хигијену искључиво влажним марамицама.

Свемирски дан за "бањање" изгледао би овако: космонаути би монтирали посебну капсулу која је сезала од пода до плафона, а затим у њу улазили један по један како би их посебне млазнице испрскале топлом водом.

"Наша бања је функционисала на станицама "Салут-6", "Салут-7" и "Мир", а затим је потопљена заједно са станицом 'Мир' и више у свемиру није коришћена", објаснио је Масарски у интервјуу за руску информативну агенцију ТАСС.

На орбиталној станици "Мир", бања је била још напреднија него на другим, а била је конструисана као херметички затворено буре које је производило велику количину паре. Имитација је била толико добра, да су космонаути могли као и у "земаљским" бањама да користе и брезове метлице.

Бања у нуклеарној подморници

Што би космонаути имали бању, а поморски војници не? Прве бање појавиле су се у двема ракетним подморницама "Архангељск" и "Северстаљ", које су иначе важиле за највеће подморнице на свету. Осим бања, оне су имале и базен дужине 4 и ширине 2 метра, као и соларијум и салу за тренинге. Осим у ове две, традиционалне бање постоје и на стратешким подводним носачима "Бореј".

"Бања је предвиђена за три до четири особе, а направљена је од јасике, премда би под дејством притиска који подноси је у подморници кабина од дрвета четинара брзо пропала", рекао је у интервјуу за ТАСС Виталиј Буковски, начелник бродоградилишта.

Бања на шинама

Први воз-бања направљен је давне 1904. године за потребе руског Црвеног крста, а сачињен од 4 вагона, он је "крстарио" руским пругама како би пружио помоћ стационарним и мобилним болницама које су се налазиле на Далеком истоку земље. На линијама фронта током Првог светског рата, Руска војска користила је чак три оваква "бањовоза", а композиције су некада имале и по 19 вагона, не би ли се свим војницима допремила чиста вода и омогућили услови за опуштање.

Увидевши да је овакав систем веома користан, а и да војницима прија, за време Другог светског рата руска војска је "упослила" преко стотину таквих возова који су саобраћали по скоро целој Русији. Тако је, примера ради, 38. воз-бања обишао Стаљинград, Брест, Минск, Прав, Варшаву, па чак и Берлин.

Бања на точковима

Кад може на шинама, што не би могла и на точковима, зар не? У поређењу са примерима космоса или океанских дубина, ова бања изгледа сасвим обично, а традиција покретних бања као што је ова, остала је у руској култури све до данас. 

Бања на точковима је обично капацитета три до пет особа, а најчешће је смештена унутар неког КамАз-а, ЗИЛ-а или ГАЗ-а, камиона домаће производње. Најпопуларнија је, наравно, међу љубитељима лова и риболова који током зиме воле да се окупе на неком од сибирских језера. Након неког времена у бањи, они би потпуно наги истрчавали у снег, а затим и скакали у језеро, како би се "челичили".

Бања-земуница и подземна бања

Бање-земунице сматрају се, нарочито од свих горенаведених, најпрактичнијем решењем. У Старој Русији, овакве бање-земунице називале су се и "истопке", а како би се оне изградиле, било је потребно да се ископа јама дубине око метар. Овакве сауне би због веће изолације имале и доста влажнији ваздух унутра.

Једнако популарне су биле и подземне бање које су се најчешће градиле на Кавказу, а које су највише подсећале на источњачке хамаме - укопане у земљу и по неколико метара, са сводовима који се надвијају и посебним просторијама у којима би се ложиле пећи. Занимљиво је да су се такве бање градиле још у 13. веку.