Научници са три британска универзитета су испитивали понашање деце када је време за оброк и анализирали неколико различитих фактора (недовољно или прекомерно конзумирање хране под утицајем емоција, уживање у храни, жеља за конзумирањем течности, брзина јела...). Према резулатима, децу су поделили у четири типа:
- Деца која су жељна за јелом
- Деца која избегавају храну
- Задовољни тип
- Типични тип
Aнализирано је скоро хиљаду одговора које су им понудили старатељи деце узраста од три до пет година, како би могли претпоставити какве ће навике у исхрани деца развити у старијим годинама, преноси "Њујорк пост (New York Post)". Око шеснаест одсто деце је забележено као други тип (од 4 горе наведена), то јест деца која су веома избирљива и избегавају већину намирница. Према анализи, ова категорија деце је показала "велико незадовољство током јела, брзо се осећају ситим, споро једу, мање једу када су под стресом, а ниво уживања у храни је такође забележен као веома низак".
Иако оваква категорија не делује као најпожељнија, временом постоји већа шанса да дете развије здрав однос са храном, да избегава преједање и да током одрастања постепено научи које врста намирница му одговарају.
Око четрдесет четири одсто деце спада у "типичну" категорију, где су сви параметри углавном били неутрални, око осамнаест одсто су забележени као "задовољни", док је најзабрињавајућа категорија била "Деца која су жељна за храном", која је износила око двадесет два одсто.
Наведена категорија је "уживала у храни, брзо би "очистила" тањир, не би реаговала на сигнале које тело шаље када конзумирају превише хране, позитивно реагују на мирисе, укусе и изглед омиљене хране и често се преједају када су под стресом". Научници су закључили да овакви обрасци понашања могу довести до проблема са контролисањем апетита и навика исхране у будућности.
"Родитељи могу да узму ово истраживање за пример и да дефинишу којем типу припада њихово дете, па тако могу кориговати њихове навике и распоред исхране. На пример, деца која воле често да једу би имала користи од ограничавања величине порција, бирања здравијих опција, избегавања грицкалица и слаткиша..." закључили су аутори студије. "С друге стране, деци која избегавају храну се постепено могу уводити разноврсне намирнице у оброке, како би развили радозналост и жељу да пробају нове укусе."