Храна коју конзумирамо "подиже" наше расположење и задовољава укусе. Али шта значи када неко ужива у храни? То никако не подразумева да стваљамо на тањир све и свашта, већ правимо такав избор намирница или јела у ком уживамо у сваком залогају, осећамо текстуру а искуство обедовања нам је пријатно и лепо.
Физиолошки гледано, задовољство које људи "добију" конзумирајући хране, одмах се примећује у устима и мозгу.
"Задовољство било које врсте, укључујући задовољство које изазива храна коју једемо, догађа се због ослобађања допамина у мозгу. Допамин се често назива "хормоном доброг осећања", јер активира путеве награђивања у мозгу, што помаже да се осети срећа, смиреност, мотивација и фокус. Када уживамо у храни коју једемо, ми стимулишемо допамин, а самим тим ефикасније варимо. Такође, када опуштено реагујемо на јело, наш нервни систем прелази у режим мировања и варења, што нам омогућава да у потпуности разградимо и искористимо хранљиве материје из хране коју једемо", објашњава терапеут и дијететичар Боди Труст Алета Сторк.
Једење из задовољства може да подстакне да се здравије хранимо
Студија објављена у Нашионал лајбери оф медисин, повезује веће задовољство у исхрани са већим стањем ухрањености. Друге студије су нагласиле важност уживања у здравој храни, како би се промовисала хранљива, уравнотежена исхрана.
"Постоји уверење да је 'здрава' храна бљутава или нема добар укус, али то једноставно није тачно. Када једемо храну у којој уживамо, задовољство се повећава, што заправо може побољшати квалитет исхране и смањити могућност преједања или епизода преједања", каже дијететичарка и сертификована саветница за интуитивну исхрану Сара Голд Анзловар.
Једење из задовољста и емоционално преједање
Овде говоримо о две ситуације и разликују се и по својој намери и по исходима.
"Емоционална исхрана је када људи користе храну као начин да се изборе са позитивним или негативним емоцијама. Једење из задовољства је друга ствар - избор хране да бисмо посебно уживали у њеном укусу и искуству", каже Сара Голд Анзловар.
Стручњаци су опрезни и истичу да не постоји савршено повучена линија између емоционалног преједања и једења из уживање. Један од начина да проверите на коју страну нагињете је тај да се питате: Како се осећам после јела после?
Ако имамо утисак да смо уживали у сваком залогају, тада смо јели из задовољства. Ако пак, имамо осећај кривице и срама, онда је у питању емоционално преједање и можда би, у том случају, требало да се обратимо стручњаку.
Да бисмо донели задовољство и уживање на наш сто, стручњаци саветују да кренемо корак по корак
"Када правите оброк или ужину, покушајте да то учините за 10 одсто пријатније. Загревање јела или стављање козјег сира на салату или додавање још млека да се разблажи чинија овсених пахуљица може довести до пријатнијег искуства", каже Строк, а преноси Хелтлајн.