Магазин
Боби, најстарији пас на свету, угинуо у 32. години
Боби, најстарији пас на свету и апсолутни Гинисов рекордер, преминуо је у свом дому у Португалу. "Његових 11.478 дана на земљи никада неће бити довољни за оне који су га волели", написала је ветеринарка која је објавила тужну вест.
Тужна вест за све љубитеље животиња данас је обишла све друштвене мреже када је ветеринарка Керен Бекер објавила да је пас Боби, најстарији пас на свету, угинуо у 32. години живота.
"Иако је надживео сваког пса у историји, његових 11.478 дана на земљи никада неће бити довољни за оне који су га волели", написала је ветеринарка.
Боби је био Гинисов рекордер
Пас Боби, чистокрвни алентејски мастиф, је у фебруару понео две ласкаве титуле - за најстаријег живог пса на свету, као и за најстаријег пса у историји, оборивши рекорд који је пре тога држао други крзнени Гинисовац - пас Блуи, који је угинуо у 30. години живота, давне 1939. године.
Бобијева старост - 31 пуна година и 165 дана - утврђена је увидом у базу података о кућним љубимцима португалске владе, којом управља Национална унија ветеринара. Боби иначе није једини дуговечни пас у својој породици: и његова мајка је доживела дубоку старост и угинула са 18 година (при чему је просечан животни век ове расе од 12 до 14 година), док су неки чланови његове породице поживели још дуже - до 22. године.
Бобијева судбина је била пуна изазова
Цео свој животни век Боби је проживео са својом породицом у селу Конкеирос, недалеко од западне обале Португала, а као мали био је један од четворо штенаца у кући. Како су имали пуно животиња, власници су ипак решили да читаво легло успавају, али је за Бобија живот имао другачији план - њега је вешто сакрио тада осмогодишњи дечак Леонел и кришом га хранио све док Боби није довољно порастао. Када је већ стасао у завидног "младића", Боби је откривен од стране дечакових родитеља, те је породица одлучила да га задржи.
"Отац ми је био ловац, па смо увек имали много паса. Нажалост, у то време су старији људи сматрали нормалним да, уколико нису могли да држе више животиња, закопају младунце у рупу да не би преживели", каже Леонел Коста.
"Признајем да су нас казнили кад су сазнали, али је било вредно тога", истиче Леонел.
Од тада је Боби био са породицом и јео храну коју и они, али без зачина.
