У студији је учествовало 63 здравих испитаника, на којима су употребљене сонде за загревање одређеног подручја на њиховој левој руци, што је служило као имитација бола који можемо да осетимо када држимо шољу веома вруће кафе.
Док им се кожа постепено грејала, учесници су слушали следеће: две омиљене нумере по сопственом избору, опуштајућу музику која је била одабрана за њих, потпуно насумично биране звуке или су били у тишини.
Сваки учесник је у трајању од седам минута излаган болним стимулацијама осам пута, након чега би описао како се осећа. Током слушања музике, звукова или тишине, од учесника је тражено да оцене интензитет и непријатност бола.
На крају, од учесника је затражено да оцене пријатност музике, своје емоционално узбуђење и колико пута су се најежили док су слушали одређену песму.
"Процењује се да омиљена музика смањује бол за око један поен на скали од 10 тачака, што је барем једнако снажно као лек против болова који се издаје без рецепта, као што је ибупрофен. Музика која нам проузрокује интензивне емоције може имати још јачи ефекат", рекао је Даријус Валевицијус, вођа ауторског тима са Универзитета Макгил у Монтреалу у Канади за часопис "Фронтијерс ин пејн рисерч (Frontiers in Pain Research)".
Музика коју волимо, која нам прија је добра за отклањање бола
Резултати откривају да су учесници на скали од 100 поена оценили бол као мање интензиван за око четири поена, као и мање непријатан за око девет поена више, када су слушали своје омиљене нумере у поређењу са тишином или насумичним звуцима.
Занимљиво је да опуштајућа музика која је била одабрана за њих није имала овакав ефекат.
"Пронашли смо веома јаку корелацију између пријатности музике и субјективног осећаја непријатности бола, али нулту корелацију између пријатности музике и интензитета бола, тако да је мало вероватно да је у питању само плацебо", истакао је вођа научног тима.
Даљим испитивањем утврђено је да постоји веза између музике од које су се учесници највише јежили и ниже оцене за непријатност, која се поклапала уз музику која је оцењена пријатнијом.
Пријатност музике и језа имали су више оцене код нумера које су будиле јаке емоције или композиција које изазивају помешана осећања, иако су директни ефекти таквих мелодија на бол били нејасни.
Истраживачи кажу да још није познато да ли би музика која проузрокује јаке емоције такође довела до јежења код оних људи који је не воле, или су људи који воле такву музику једноставно склонији оваквим реакцијама.
Поред тога, аутори студије истичу да се због параметара постоји могућност да поједина објашњења нису довољно детаљна, као и да опуштајућа музика која је била одабрана за улеснике можда није пуштана довољно дуго да би се приметио ефекат.
Поједини стручњаци који нису учествовали у студији сматрају да не постоји посебан квалитет у самој музици, зато што постоји могућност да је перцепција бола учесника приликом слушања нумере могла да утиче на њихову процену о томе како се осећају. Међутим, према налазима, потврђено је да музика коју су одабрали учесници сигурно има јачи ефекат против бола.
Дакле, иако је потребно још анализа да би се установило колико велики утицај музика може да има, не шкоди да следећи пут пробамо да пустимо омиљену песму, пре него што се одлучимо за таблету против болова.