Магазин
Ко је био руски кнез Иван Велики, који је оснажио Русију и увео законодавни кодекс Русије
Руски владар Иван III Васиљевич био је један од најзначајнијих историјских личности у историји највеће земље на свету, а захваљујући томе што је оснажио руску монархију и ослободио је монголске власти, у народу је добио и име Иван Велики. По доласку на престо 1462. године, Иван је добио титулу московског кнеза, а током владавине је, поред припајања неколико кнежевина, реформисао и правосуђе. На данашњи дан 1505. године, Иван Велики је напустио свет, оставивши велики траг у историји.
Још од малих ногу Иван Васиљевич је свом оцу, кнезу Василију II Тјомном, помагао у послу, а сваку прилику да оде у војне походе користио је са задовољством. На тим походима, млади Иван је сакупљао знања и искуство, а када је довољно стасао, отац је одлучио да је време да га стави на трон.
Ступање на трон и ослобађање Русије од Монгола
Са само 12 година, Иван је био именован за војног поглавара у једној бици, а већ са 15 младом војсковођи је пошло за руком нешто што скоро никоме у историји није - Иван је извојевао победу против Татара који су извршили инвазију на руску територију. Убрзо након овог тријумфа, Иван је именован и за врховног поглавара руске војске, што је била титула о каквој су многи официри маштали читавог живота.
Ступивши на престо са само 22. године, кнез је ослободио део руске земље од најезде Монгола, да би се након тога усредсредио и на увођење система у земљи. Иван III је наставио да води политику свога оца, а као главни циљ истицала се консолидација Руске државе. За јако кратко време, Велики кнез је успео да Москви припоји неколико кнежевина: Јарославску, Дмитровску, Ростовску, Тверску и Белозерску, као и део Рјазанске, Новгородске и Брјанске земље.
Иван III је био познат и као велики борац против опозиције, па су се за време његове власти у Москви појавиле и прве наредбе које су служиле за регулацију појединих сегмената управљања државом. Између осталог, уведена је и забрана размене сељака међу дворовима и владарима више од једном годишње.
Реформа правосуђа и први законик
Обједињавање раније расуте руске земље у јединствену државу захтевало је и реформу правосуђа и развој унифицираног законодавног система. Како, по његовом мишљењу, у земљи није постојао нико ко би могао боље да одговори на тај задатак, Иван III је узео ствар у своје руке.
За само неколико година, он је сачинио и објавио јединствени законодавни кодекс, Судебник, у коме су биле садржане све правне норме и сва важна документа, попут Руске Правде, Уставне повеље, Судске повеље и других наредби московских кнезова. У усаглашавању законодавног кодекса Русије учествовали су, поред Ивана III, и његови синови и чланови Бојарске думе.
Изградња храмова и постављање темеља новог Кремља
Осим на правосуђе, Иван III је за време владавине акценат ставио и на изградњу храмова, развој заната и ренесансу уметности, а за време његове владавине у Москви су изграђени Успенски и Благовешченски храм и још 25 цркава. Захваљујући њему, а уз помоћ врсних италијанских архитеката Алевиза Новог и Аристотела Фиоравантија, постављени су и темељи новог Кремља и Грановите палате.
Поред тога, појављивање двоглавог орла као државног симбола Московске државе на једној од повеља, за Ивана III је био синоним једнакости рангова римских императора и московских кнезова. Посебан значај је оваква једнакост за Ивана III имала из породичних разлога: он је био у браку са византијском принцезом Софијом Палеолог, због чега се сматрао наследником Источног римског царства.
Због болести Иван III се окренуо религији
На лето 1503. године, Иван III се јако разболео, а убрзо и ослепео на једно око. Оставивши сав посао по страни, велики кнез се посветио вери и кренуо да обилази манастире широм земље. Након две године, 27. октобра 1505. године, велики московски кнез и Господар целе Русије, Иван Велики, напустио је свет, након чега је сахрањен у Архангелском храму Московског Кремља.
