Да ли је могуће "снимити" и верно репродуковати призоре које човек сања заинтриграло је тим неуронаучника из Јапана који је, уз комбинацију технологије и вештачне интелигенције, закључио да овакав потез може бити могућ у будућности.
У студији коју су спровели, учествовало је три учесника а научници су пратили њихову мождану активност током спавања. Користили су магнетну резонанцу да би пратили активност у мозгу, у неколико временских интервала (по 3 сата током 10 дана). ЕЕГ машина је преко електрода била причвршћену за главу учесника, како би стручњаци забележили мале електричне сигнале који се одвијају у мозгу, а магнетна резонанца је обезбедила функционална МРИ очитавања (фМРИ), прикупљајући податке о променама у протоку крви у различитим фазама спавања учесника.
Тим научника се фокусирао на период спавања у којем су учесници били у првој фази спавање, непосредно пред РЕМ фазу, то јест период од неколико минута дремања, када се могу појавити "брзе, спорадичне халуцинације", преноси "Смитсонијан". Након прве фазе, учесници су се пробудили и морали су да опишу шта су видели у својим сновима. Овај процес су поновили око 200 пута.
Научници су проценили које су призоре учесници најчешће видели у својим сновима (на пример, особу или зграду) а касније су учесницима показали слике тих предмета са интернета, док су били будни и још увек прикључени на апарат за магнетну резонанцу.
Да би идентификовали образац, тим је затим упоредио скенирање мозга учесника МРИ машине када су били будни и гледали слике призора, у поређењу са оним када су спавали и сањали исте или сличне сцене.
Резултати алгоритма навели су научнике да могу да формирају основне слике снова учесника, које су груписали у видео запис. Затим, када су научници питали учеснике како су се одиграли њихови снови, њихова сећања су се прилично добро поклапала са видео предвиђањима које је формирао програм вештачке интелигенције. Студија је открила да је алгоритам био у стању да предвиди шта је учесник видео у сну 60 одсто од укупног времена, али је био бољи у разликовању особе и сцене, него код идентификовања специфичних детаља.
Како "гледање" снова може бити корисно за човека
Развој уређаја способног да снима и репродукује снове отвара нове могућности у различитим областима проучавања. Снимањем и анализом снова, истраживачи могу да стекну вредне увиде у унутрашње функционисање мозга, разоткрију мистерије свести и расветле функције и значај сањања, преноси портал "Њуз 24". Из психолошке перспективе, уређај за снимање снова нуди нове путеве за истраживање подсвесног ума.
Оваква технологија прилику да се проучавају везе између снова, емоција, сећања и менталног благостања. Анализом садржаја и образаца снова, истраживачи могу открити скривене аспекте личности, идентификовати психолошке поремећаје и развити прецизне терапијске интервенције.
На крају, технологија снимања снова има огроман потенцијал за унапређење креативности. Уметници, писци и филмски ствараоци да визуелно преиспитају своје снове и црпе инспирацију из надреалних и маштовитих аспеката сопствене подсвести.
Ова технологија би могла да послужи као моћно средство за генерисање нових идеја, истраживање неконвенционалних наратива и померање граница уметничког изражавања. Како технологија наставља да се развија, можда ћемо се наћи корак ближе откривању мистерија људског ума и подсвести.