Савремено уметничко дело, које је заправо реконструкција мумифицираних остатака девојке народа Инка из периода од 1450. до 1480. године, представљено је на свечаној церемонији у Музеју андских светилишта на Католичком универзитету Санта Марија у Арекипи. Биста је направљена од силиконског материјала и приказује младу девојку изражених јагодица, упадљиво црних очију и преплануле коже, а у реализацију овог пројекта били су укључени врсни стручњаци из области антропологије и реконструкције лица.
"Мислио сам да никада нећу сазнати како је изгледало њено лице док је била жива. Сада, 28 година касније, ово је постало реалност захваљујући реконструкцији Оскара Нилсона", рекао је Џон Рајнхард, амерички антрополог који је открио Хуаниту, Ледену девојку Инка.
Мумија Хуанита је пронађена високо у планинама
Рајнхард је открио мумифициране остатке девојке Инка још 1995. године, а место открића, које се налази на надморској висини од преко 6.000 метара, је омогућило да њен лик остане сачуван током пуних пет векова од смрти. Према антрополошким истраживањима, девојка Хуанита је са само 13 или 15 година била погубљена у ритуалу приношења жртава боговима, а претпоставља се да је узрок смрти био јак ударац у десни потиљачни режањ. До ових закључака су истраживачи са Универзитета Џон Хопкинс дошли уз помоћ ЦТ скенирања остатака.
Хуанита је била висока око 140 центиметара и тешка близу 35 килограма, што је, како наводе научници веома задовољавајуће - она никако није била изгладнела, већ веома добро ухрањена. Осим ње, високо у Андима је откривено још најмање 14 припадника древног народа Инка, међу којима и троје деце, а према речима антрополога Рајнхарда, сви они су страдали у ритуалу приношења жртава. У овом тренутку, научници истражују и чиме се Хуанита хранила и какав начин живота је водила, а предмети који су пронађени поред њеног тела ће помоћи да боље разумеју њен живот и културу народа коме је припадала.
За реконструкцију је било потребно преко 400 радних сати
ЦТ скенирањем мумифицираних остатака, ДНК студијом и ентолошком анализом, научници су успели да прикупе све неопходне податке, а након тога је на посао прионуо шведски вајар Оскар Нилсен, који је специјализован за 3D реконструкцију лица. Како је истакао, само на процес моделирања лика мумије Хуаните, он је утрошио преко 400 радних сати. Како је истакла Дагмара Соча, биоархеолог из Центра за андске студије Универзитета у Варшави, добијање реплике лобање је први корак ка постизању изгледа Хуанитиног лица.
"Сада можемо да видимо како је заиста изгледала, што је чини још живом", истакао је антрополог Џон Рајнхард.