Вест да је Мона Лиза боловала од алопеције стигла је скоро од руских дерматолога, који су у склопу мултимедијалне изложбе представили и портрете познатих сликара на којима су код главних ликова приметна нека обољења.
Од чега су све хероји и хероине са сликарских платна чувених уметника боловали и како су научници то дијагностиковали?
Да Винчијева "Мона Лиза" је имала алопецију
На изложби "Из века у век" установљено је да је Ђоконда боловала од алопеције - патолошког опадања косе. Ова болест је повезана са повредом фоликула длаке, а уколико се на време не открије и не започне са њеним лечењем, може доћи и до потпуног губитка косе. На Мона Лизином лицу на постојање алопеције указују одсуство обрва и трепавица.
Иначе, алопеција није једино од чега Ђоконда болује - познаваоци уметности, али и научници су неколико пута истицали да на њеној десној надланици постоји чудна чворуга која веома подсећа на липом. Такође, поједини сумњају да је да Винчијева хероина имала и ксантеплазму поред левог ока, која настаје када се холестерол наталожи на кожи.
Гирландајов "Старац са унуком" је боловао од ринофиме
Једно од најпознатијих ремек-дела чувеног италијанског сликара епохе ране ренесансе, Доменика Гирландаја, на којој су приказани старац и његов унук крије веома ретку дијагнозу. У питању је ринофима - кожно обољење чији је окидач розацеа, а које се манифестује појављивањем великих крвга по носу, које могу довести чак до отежаног дисања.
Осим тога, код старца је примећена и некаква израслина на десној слепоочници, али се њено порекло, као и тачна дијагноза, не могу урадити без дермаскопије. Научници могу само да нагађају да је у питању младеж или масно ткиво.
Рембрантов "Краљ Озија" је имао лепру
Лепра се низ година сматрала Божијом казном за грехе овоземаљске, а све који су од ње оболели су "сахрањивали" још за живота: изоловали су их, стављали им звонце како би се чуло када се приближавају и слично. Са лепром је наводно живео и библијски цар Озија, а према легенди, њега је ова пошаст "напала" јер је без дозволе и помоћи свештенства одлучио да спроведе богослужење.
Рембрант је веома реалистично приказао лице старца прективено тамним мрљама и сасушеном кожом - управо су ово биле две најкарактеристичније одлике болести. Све до епидемије куге, лепра је важила за најстрашнију инфекцију у Европи, а у време када је уметник сликао Цара Озију, 1635. године налазећи се у Амстердаму, болест је бујала и косила све пред собом.
Рубенсова жена на слици "Сламнати шешир" је имала проблеме са штитном жлездом
Претпоставља се да је Рубенс слику жене са сламнатим шеширом насликао као свадбени поклон Сузани Фоурмен, ћерки свог блиског пријатеља, с обзиром да је на кажипрсту њене десне руке веома уочљив веренички прстен. Дама са платна је и јако лепо и богато обучена, а читав "аутфит" краси и црни шешир са перјем (слика је погрешно названа јер је дошло до забуне у комуникацији, будући да на француском термини звуче слично).
Али, вешто око научника који су посматрали ово дело уочило је промене на њеном врату, које јасно указују да је млада дама имала проблеме са штитном жлездом. Будући да се на слици могу приметити и изразито раширене очи хероине, претпоставља се да је у питању била Грејвс-Базедовљева болест, у чијој се основи налази специфичан и веома редак поремећај функције тироидне жлезде.
Каравађов "Болесни Бахус" је боловао од маларије
У лику бога вина уметник је представио самог себе након што је преболео тешку болест и вратио се уметности и сликарству. То је био и његов први аутопортрет који је насликан уз помоћ огледала. По свему судећи, Каравађо је имао маларију, а научници су то закључили на основу жутог тона коже и беоњача, који јасно указују на проблеме са јетром.
Такође, установљено је и да је Бахус био малокрван и склон хиперпигментацијама на кожи, а сматра се да га је маларија замалo убила, премда је пуних шест месеци провео у болници на лечењу.