Према српском народном веровању данас ће се сазнати каква ће зима бити, а судећи по томе какве се полемике годинама воде на данашњи дан, сазнаћемо и колико "хејтера" има са обе стране, односно колико има "просвећених модерниста и затуцаних традиционалиста", како једни друге зову. Једни сматрају да је Ноћ вештица добар начин забаве и испољавања креативности, док други тврде да је данас православни празник, те да не треба празновати преузете, западне.
Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог Луку, у народу познат као Лучиндан. Лука је један од четворице јеванђелиста и писац је Јеванђеља по Луки и Дела апостолских. Верници га славе као исцелитеља и поштује се као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника. Ових дана се обично говори:"Иде Лука - ето вука" или "Свети Лука - снег до кука", најављујући зиму и снегове.
Такође, данас се обележава и Ноћ вештица (популарно Halloween), празник који долази из келтске традиције, а којим започиње период посвећен сећању на мртве. Обележевају га маскирање, скупљање дарова и резање бундева. У последњих десетак година, одржавају се маскенбали и журке у част овог празника и код нас.
Ноћ вештица или Свети Лука? Морају ли грађани Србије уопште и овде да направе избор?
За једне Свети Лука, а за друге Ноћ вештица
Једни су за Светог Луку, други за Ноћ вештица, трећи говоре да ће да славе и обележавају оба, јер је тако најсигурније. Неретко се изражава бојазан да ће доћи време када ћемo заборавити на традицију и муњевитом брзином утрчати у замке комерцијалних празника.
Ова полемика, као и она око Дана заљубљених или Светог Трифуна, увек изазове мноштво коментара на друштвеним мрежама.
Дакле, на основу коменатра који круже мрежама, намеће се питање - да ли западни празник може да угрози Светог Луку:
"Ноћ вештица не може да угрози Светог Луку, пошто је Свети Лука и крсна слава и православни хришћански празник. Такође, верници се придржавају црквеног канона и ту нема дилеме", каже за РТ Балкан етнолог Весна Марјановић и додаје:
"Што се тиче Ноћи вештица то је празник везан за католичку цркву, то је ноћ уочи обележавања Свих светих и практично можемо да нађемо паралелу са нашим Задушницама. То што се сад везују за маскиране поворке, прикупљање дарова и неке страшне ствари, рекла бих да је то баланс, као клацкалица, између добра и зла. Када говоримо о паневропској култури, можемо рећи да су сви народи имали на крају јесени и почетком зиме прерушавања, да би се тиме отерало зло које зима доноси и које асоцира на трулеж и распадање. Све се то радило да би се Сунце што пре "пробудило" и тако помогло да живот поново крене. То је круг у којем фиктивно и природа умире. Ту су преци покојници, за које се веровало да једном годишње, кад се природа смири излазе из земље, походе ближње, добијају дарове и онда се враћају и помажу да се поново природа пробуди".
"Јел' ти славиш Ноћ вештица"
Ово питање тренутно је често и међу децом. Неоспорно је да су њима и костими и слаткиши веома привлачни, али са прославом се често не слажу родитељи.
Ипак, етнолог сматра да су маскенбали поводом Ноћи вештица изговор за забаву:
"То што деца сад уживају у вртићима и школама и праве маскембале је само изговор за добру забаву. То јако привлачи децу, и рекла бих да је то један баланс између добра и зла. Зло се тера злим ликом и буком и видим у томе само добру забаву. Младе популације не схватају шта се ту догађа, тек касније кад одрасту сазнају више и схвате да је то ипак један пут заједничке европске традиције", каже етнолог.
Шта каже свештеник
"Ово је више повод за друштвени догађај, него што је слављење празника. Људи који обележавају Ноћ вештица уместо хришћанског празника Свети Лука не праве никакав грех, али би свакако требало да обележавају наше празнике, у овом случају, Светог Луку и Светог Петра Цетињског. Није толико страшно да обележавате овај празник, јер он у својој позадини нема систем вредности или неку посебну идеологију - нема тај потенцијал", својевремено је истакао за медије ђакон Стеван Јовановић.
Маскирања су позната још од давнина
"Уопште, сва прерушавања потичу из доба антике, а остала су и на нашем подручју. Ми можемо да правимо паралелу са покладним обичајима, када су током последње недеље пред Ускршњи пост прерушена деца ишла од куће до куће. Комерцијализација Ноћи вештица се догодила када су Ирски емигранти отишли у Америку. Да се прошири, утицали су глобализација, покретљивост становништва, мултикултурно подручје, мултиверско подручје... И ако неко ужива у свему томе, онда зашто да се не слави?", каже Весна Марјановић.
Довитљив предлога за "помирење" долази као и увек од твитераша - можда је овако и најбоље.