Након смрти Ивана Грозног крајем 16. века, Русијом је владао његов син, законски наследник Фјодор, за кога су многи говорили да није способан да доноси исправне одлуке. Зато му је, посебно у политичким питањима, од велике помоћи био лични саветник, Борис Годунов. Ипак, иако се чинило да је Годунов својој земљи желео само најбоље, његова дела су показале сасвим другу страну медаље. Баш у време највећих политичких преврата ниоткуда се појавио извесни Димитрије, који је тврдио да је управо он наследник Ивана Грозног.
Да ли је уопште постојао прави Димитрије
Једини живи наследник династије Рјуриковича у то време био је млади царевић Димитрије, који је са својом мајком и њеном моћном породицом протеран у Углич, место које се данас често наводи и као место у коме је почело Смутно време. Међутим, царевић са само 8 навршених година изненада умире под веома нејасним околностима - од убода у врат. Према званичној верзији, смрт се догодила услед епилептичног напада током игре "свајка" у којој се нож баца на земљу. Ипак, народ је више веровао да иза трагичног догађаја стоји управо Борис Годунов, који је у убиству јединог законског наследника видео своју шансу да дође на власт.
Алармантна политичка ситуација, економска криза и глад
Лажни Димитрије вероватно не би имао толико успеха да политичка ситуација у то време у Русији није била алармантна - упоредо са доласком Фјодора на трон, елита се између себе надметала за превласт. Сукоби су из године у годину бивали све већи, а њихова кулминација је уследила након Фјодорове смрти 1589. године. Тада је за новог цара изабран Борис Годунов, који је уживао и велико поштовање и наклоност гласача. Убрзо након проглашења новог цара, Русија се суочила са великом економском и друштвеном кризом, као и глађу коју је народ тумачио као казну Божију за грехе Бориса Годунова. И управо је овде "царевић" видео своју прилику.
Лажни Димитрије је видео прилику која се не пропушта
Гласине да је царевић Димитрије неким чудом ипак преживео почеле су да се шире и пре него што се заправо појавио, а додатно су их подгревале и наде народа да ће њиховој патњи коначно доћи крај оног тренутка када се Годунов свргне са трона. Прво путовање Лажног Димитрија изван територије Русије било у Пољску, где се и одиграло упознавање са локалним племићем Адамом Вишњевецким, које је за њега било судбоносно. Наиме, управо је Вишњевецки, сав поносан што је упознао руског "царевића" брже боље похрлио да новог пријатеља представи тадашњем краљу своје земље, Сигмунду III.
Сазнавши за незгодну ситуацију у којој се "престолонаследник" налази, а конкретно, да он није могао да дође на трон јер је на њему већ Годунов, пољски владар је одлучио да му помогне. Наравно, оваква услуга је коштала - пољски краљ је заузврат тражио, ни мање ни више, него део руске земље на поклон. Уз земљу, "царевић" је чак обећао и да ће се оженити Марином Мнишек, ћерком војног команданта Пољске. Сигмунду се понуда веома допала, па је Лажном Димитрију дао војску и козаке који су му помогли да изврши инвазију на Русију.
Лажни Димитрије преузима руски престо
Баш у време када се царска војска борила против "престолонаследникових" трупа, умире Годунов. Народ је, ма колико то бизарно звучало, ову вест дочекао са радошћу, јер је она значила само једно: долазак на трон новог владара, царевића Димитрија. Бесан на покојног Годунова због свих лоших политичких одлука које су земљу довеле до пропасти, народ је решио да учини све што је у његовој моћи да нико из породице Годунов више никада не нађе на власт. Са тим циљем је организована и хајка на његове наследнике и чланове породице, након чега су сви до једног убијени.
Тако је 1605. године Лажни Димитрије ушао у Московски Кремљ уз свечану приредбу и традиционално оглашавање црквеним звонима, након чега је организовано и његово крунисање.
У лажи су кратке ноге
Нови цар волео је да поједе и да приређује бучне пирове за дворјане. Међутим, многе су нервирале новотарије које је донео. Лажни цар Димитрије је увео код себе музику за време ручка, певање, није поштовао традиције - није се молио пре јела, није прао руке после јела. Још више негодовања је изазвало то што је наредио да се за столом служи телетина, коју Руси нису јели, сматрајући је забрањеном, грешном храном.
Почетак краја Лажног цара Димитрија била је његова раскошна свадба са Марином Мнишек. Невеста није скривала своје незадовољство локалним обичајима, жалила се и да јој се не допада московска храна. Цар је служио бојаре пољским јелима, а руски кувари нису пропустили да о томе испричају народу. Московљани су све више почињали да сумњају да њихов цар није православни Рус, већ Пољак.
Срећа самопрокламованог владара није дуго трајала - убрзо су Русијом све више почеле да се шире гласине да иза лика, сада већ цара Димитрија, стоји монах по имену Григорије Отрепјев и да је све што се дешавало у протеклих неколико година била само фарса. Гласине је потврдила и његова мајка, након чега је он убијен од стране бојара Василија Шујског.