На свету живи око 400 милиона мачака и већина њих су кућни љубимци. Оне нису само вољена, већ и веома корисна бића - још у древна времена су људи почели да их припитомљавају, како би им помогли да се боре са глодарима.
Данас мачке имају мало другачију функцију и ретко ко их узима како би ловиле мишеве, али то не значи да су данас мање корисне. Штавише, ових пет изузетних "крзнених научника" је свој живот посветило управо академском раду.
Мачка-космонаут Фелисет
Фелисет је прва и једина мачка у космосу, а ова француска крзнена дама се са Земље отиснула у њену орбиту давне 1963. године. Идеја да мачку пошаље у космос је потекла од једног француског научника, а све због тога што је код ових крзнених љубимаца веома развијен вестибуларни апарат, који је одговоран за одржавање равнотеже. Баш због тога су маце толико грациозне у свом ходу, па чак и паду - оне се увек дочекају на ноге, за разлику од других животиња.
Научницима је било занимљиво да истраже како се њихов центар за равнотежу "понаша" у бестежинском стању, па су је, након посебних обука, сместили у специјалан скафандер и послали у космос. Са космодрома Хамагир у Алжиру, Фелисет се лансирала у свемир и са висине од 157 километара вратила на Земљу уз помоћ падобрана. Нажалост, њена судбина након повратка није била светла - без обзира на успешан лет, мачка је била подвргнута низу испитивања, током једног од којих је морала бити успавана.
Бионички мачор Оскар
Овај мачак из Велике Британије је имао тешку, али веома интересантну судбину.Оскар је био стар две године, а у једном несрећном случају је изгубио обе задње шапе. У било којој другој ситуацији, то би вероватно значило да он више никада неће потрчати, али сплетом околности (овога пута, срећних), већ за 8 месеци је овај мачак поново живео живот пуним плућима.
О њему се побринуо ветеринар специјализован за ортопедију и неурохирургију, Неол Фицпатрик, који је на њему спровео прву операцију на свету имплантације бионичких протеза. Након само пар месеци рехабилитације, Оскар је поново проходао и чак почео да трчи. Његова власница Кејт Алан је о овом крзненом хероју написала чак и књигу, а мачак је прошле године прославио 15. рођендан.
СиСи - прва клонирана мачка
Почетком двехиљадитих година ветеринари са једног тексашког колеџа спровели су експеримент клонирања мачке, након којег је уследило и рођење СиСи - прве мачке-клона на свету. Занимљив, нарочито за то време, пројекат финансирала је компанија Џенетик Сејвингс енд Клоун, која је планирала да у будућности свој бизнис базира управо на томе.
Међутим, клонирање није било баш успешно, иако је СиСи рођена потпуно здрава - она није нимало личила на "оригиналну" мачку, тробојку Дугу, чији су гени коришћени за клонирање. Како је компанију првенствено занимао изглед мачака, а не идеалне генетичке перформансе, пројекат је обустављен након првог покушаја. Научници су овакву естетску разлику објаснили тиме да се боја крзна мачака формира већ у утроби мајке и да се она не може са стопроцентном сигурношћу одредити генетски. СиСи је свој живот наставила да живи као обична мачка, а добила је чак и своје потомство.
Светлећи мачор Мистер Грин Џинс
Сваки власник мачке се бар једном сусрео са овом занимљивом појавом: ако свог љубимца посматра у мраку, може се приметити да његове очи имају дречаво зелени одсјај због којег на тренутак изгледају застрашујуће и ванземаљски. Али, то није све! Мачке су способне и на много "ванземаљскије" ствари од те: понекад оне могу целе сијати у мраку, као свици или медузе!
Почетком 2008. године, научници су ради експеримента направили првог светлећег мачора кога су назвали Мистер Грин Џинс. Током дана, он је био обичан мачак наранџасте боје, али када би пао мрак и у њега неко уперио ултраљубичасто светло, његове очи, десни, па чак и језик би емитовали дречаво зелену светлост.
Шредингерова мачка
Шредингерова мачка је мисаони експеримент, уобичајено описан као парадокс, који је осмислио аустријски физичар Ервин Шредингер 1935. године. У овом експерименту се представља да мачка може бити и жива и мртва, у зависности од претходних насумичних догађаја. Иако је првобитни "експеримент" био имагинаран, слични принципи су били истраживани и коришћени у практичној примени.
"Могуће је чак поставити и смешне случајеве. Мачку затворимо у челичну комору, заједно са одговарајућим уређајем: у Гајгеровом бројачу се налази мало радиоактивне супстанце, толико мало да се у току једног сата атом може довести до распадања, али са једнаком могућношћу и да се то не деси; у случају да се то деси, цев Гајгеровог бројача се празни и кроз релеј отпушта чекић који разбија малу бочицу цијановодоничне киселине. Ако се овај систем препусти самом себи на један сат, могло би се рећи да је мачка још жива уколико у међувремену није дошло до распада нити једног атома", објаснио је Шредингер.
Параметри експеримента су постављени тако да је вероватноћа да ће мачка изгубити живот тачно 50 посто, те се може рећи и да је Шредингерова мачка полу жива, полу мртва. Иако звучи апсурдно, уз помоћ ове метафоре је научник описао физички смисао таласне функције.