Без обзира на различитости у особинама које можемо имати са сестром или братом, они представљају доживотног пријатеља, са којим смо доживели значајне тренутке у детињству и током сазревања, који су нам помагали и усмеравали нас када је било потребно.
Међутим, у процесу одрастања, улога сестре често остаје недовољно препозната као и њен утицај на ментално здравље детета.
Многи се слажу да су сестре извор подршке, утехе и поузданости за своју браћу и сестре. Кроз те односе, деца стичу кључне вештине социјализације, учећи како се успостављају и одржавају односи. Сестринска подршка може бити од виталног значаја за развој детета, пружајући им сигурно окружење за изражавање емоција, суочавање с проблемима и развијање емоционалне интелигенције.
Једна студија из 2010. године је открила бројне добробити које сестре, без обзира да ли су старије или млађе, могу донети у периоду одрастања.
"Резултати студија се углавном имају "рок трајања" од око петнаест година након што су објављене, али ова је толико генерална и примењива да мислим да ће ове анализе увек бити актуелне," поделио је научник Алекс Џенсен за портал "Чурч њуз (Church News)".
У студији је учествовало скоро 400 породица, у којој су браће и сестре имале између 10 и 14 година. Истраживачи су прикупили информације о међуљудским односима и динамикама у породици, па су исту анализу поновили годину дана касније.
Резултати су показали да су сестре (и старије и млађе) биле од велике помоћи адолесцентима (мушким и женским) поготово у ситуацијама када би се код њих јавио осећај кривице, када би били усамљени, уплашени или када се нису осећали вољеним. Другим речима, сестре су имале велику улогу у побољшању менталног здравља, поготово током пубертета, када многи пролазе кроз интензивне физичке, али и психичке промене.
Емоције, комуникација, амбиција
Откривено је и да су дечаци који су имали сестре имали већу емоционалну зрелост и били су спремнији да деле своја осећања са другима. Исто тако, показали су већи ниво емпатије и способности контролисања емоција, поготово након свађе. Научници сматрају да за ово постоји логично објашњење - након несугласица између браће и сестара, потребно да пронађу компромис и поврате равнотежу у односу, зато што живе у истом простору па негативна осећања не могу дуго да се толеришу.
Добре способности комуникације су директно повезане са претходним примером, поготово када је сестра старија. У већини случајева, одрасли чешће охрабрују девојчице да отворено разговарају о својим осећањима, тако да сестра може ову навику пренети и на браћу. Студија је показала да су дечаци, који су одрасли са сестрама, умели боље да разговарају са супротним полом, него они који су били јединци или који су одрасли са браћом. Комуникације између браће и сестара помаже да ова два света - мушки и женски, пронађу међусобно разумевање и хармонију од малих ногу, што је неопходна вештина за све будуће међуљудске односе.
На крају, у другој студији која је објављена годину дана раније, истраживачи су утврдили да су људи који су одрасли уз барем једну сестру, били самосталинији и амбициознији, него они коју одрасли као јединци или само са браћом. Иако још није познато на који начин сестре могу утицати на овакве особине, пронађена је јасна веза између већег броја женских чланова породице и успеха појединца. ово може бити разлог и за развој самопоуздања, јер појединац осећа задовољство због својих успеха и постигнутих циљева.
Зашто баш сестре
Сигурно је да браћа помажу у развоју на другачије начине, али може се претпоставити да сестре, као женски утицај у породици, чешће охрабрују разговарање о личним осећањима, што је неопходно за стабилан развој и раст деце. Када је емоционални свет регулисан и када у односима постоји довољно нежности, разумевања и стрпљења (које не долази искључиво од родитеља), онда се деца осећају сигурно у околини у којој одрастају, јер знају да је сестра уједно и врста мајчинске фигуре, али и пријатељ коме се могу поверити.