Генетика је чудо: Научници открили да се путем ДНК преносе и навике, а не само изглед
"Сав је на оца", "То си од мајке наследила" и сличне тврдње је свако од нас макар једном у животу чуо или изговорио, и ма колико нама деловало немогуће да прихватимо чињеницу да смо добрим делом ми "копије" наших родитеља, научници су доказали да јесмо. Међутим, путем ДНК се не преноси само физички изглед, конституција тела или предиспозиције за развој одређених болести, већ и - наше навике.
Случај браће близанаца је научнике навео на размишљање
Давне 1939. године у једном америчком граду су рођени близанци Џим Спрингер и Џим Луис, који су одмах по рођењу дати у хранитељске породице. Читав свој живот њих двојица су живели одвојено, несвесни да тамо негде постоји брат близанац. Случајни сусрет се догодио 1979. године, када су браћа имала четрдесет година.
Попричавши, близанци су схватили да осим физичког изгледа деле и многе друге заједничке ствари: обојица имају мигрене, возе плавог Шевролета, пуше исте цигарете и воле исто пиво. Током одрастања, и један и други су са родитељима путовали на Флориду, имали љубимце по имену Тој, а онда су се обојица оженили и жене су им се звале Линда. Можда бисте рекли да је то све случајност, али касније су се обојица развели и поново оженили, и овог пута су им се супруге звале Бети.
Навике се преносе путем гена
Ова животна прича је заинтригирала научнике који су кренули да истражују и друге близанце који су по рођењу раздвојени, а оно што су открили их је оставило у чуду: случај Џима Спрингера и Џима Луиса није јединствен! Истраживања су обухватила преко стотину близаначких паров из различитих делова света, како једнојајчаних, тако и двојајчаних.
Код једнојајчаних близанаца подударности је било највише, али су и двојајчани показали велики проценат сличности. Овакав резултат су генетичари објаснили заједничким геномом, који свако од браће и сестара наслеђује од својих родитеља.
Гени "диктирају" и избор пријатеља и партнера
Са временом се хипотеза о преношењу индивидуалних особина путем гена све више потврђивала, да би 2014. године социолози и генетичари доказали да су гени ти који нам "диктирају" са киме да се дружимо. Овај закључак су поткрепили анализом 500.000 генетичких маркера која је показала да пријатељи имају много више заједничких варијација гена од других људи.
Поједини научници сматрају да ни партнере не бирамо случајно, већ да и у томе значајну улогу играју гени. На пример, склонији смо да бирамо партнере који су сличне висине као и ми, јер су за одабир одговорни исти гени који утичу и на наш раст.
