Први аутобус у Русији је био електрични и појавио се пре 125 година

У Царској Русији је у стара времена живео велики број мајстора, а сваки од њих је био изузетан познавалац свог заната. Било је и грађевинаца, и електричара и машинаца, а један од тих врсних зналаца био је и Иполит Романов, инжењер који се сматра "оцем" првих електричних аутомобила и аутобуса у Русији.

Први електрични аутомобил би могао да парира Масковој Тесли

Крај 19. века је у Русији био веома плодоносан, нарочито захваљујући технолошким изумима нашег хероја, Иполита, који је 1898. године створио први аутомобил на електрични погон! Да, његово возило је ишло на струју. За стварање прототипа првог "електрокара" Иполиту је било потребно само неколико година, а његов изум је за то време био право чудо технике: могао је да развије брзину од 39 километара на час и са једним пуњењем пређе чак 60 километара. Поређења ради, први Тесла електрични аутомобил је имао домет од око 300 километара!

Возило је имало и грејање, како би путницима вожња била угодна и током ледених петербуршких зима. Иполитов проналазак је био веома занимљив најистакнутијим предузетницима тог доба, а након што је први аутомобил на струју изазвао праву револуцију, инжењер је решио да експериментише још мало.

Од аутомобила до аутобуса у само пар модификација

Убрзо је представљена и унапређена верзија са 4 седишта, а након ње и електрични омнибус, односно први електрични аутобус. Представљање електричног аутобуса је био прави спектакл, а Иполит је постао херој свог времена. Ово "чудо на четири точка" је било предвиђено за превоз максимално 20 путника, а вожња је била толико удобна да су се сви становници Санкт Петербурга "отимали" за своје место у аутобусу.

Иако визуелно није толико личио на данашње аутобусе, нарочито јер су се врата налазила скроз позади, у "репу", у техничком делу није било толико разлика - био је опремљен електричним пројекторима (претечама фаорва), као и бочним сигналним сијалицама, односно показивачима правца. Електробус је покретало 44 акумулатора који су се налазили у задњем делу возила, а са једним пуњењем је могао је да вози нешто више од 60 километара по граду.

Након електричног аутобуса Романов је осмислио и електричну жичару

Схвативши да је само небо граница, истакнути инжењер, који је иза себе већ имао неколико фантастичних изума, је решио да оде корак даље и направи електричну жичару. Нажалост, иако је и овај пројекат имао невероватан потенцијал, трећи пут срећа није била на страни Иполита. Првенствено елетрична жичара није заживела због недостатка инфраструктуре за пуњење њених батерија, а други разлог је био тај што су се ватрогасци бојали за безбедност путника у таквом превозном средству.

Финансије стале на пут даљем развоју електричних аутобуса

Почетком 20. века, Иполит је дошао на идеју да, када већ идеја са жичаром није пошла по плану, своју енергију уложи у даљи развој електричног аутобуса. Након неколико месеци, сазвао је представнике власти и показао им унапређену верзију електробуса - "Дукс", како га је назвао Иполит, се кретао Невским проспектом потпуно нечујно, што је политичаре посебно изненадило. Власти су одлучиле да пројекат подрже и чак испројектују 10 рута којима би возило ишло, али ништа више од тога - из буџета Санкт Петербурга није издвојена ни једна једина рубља.

Разочаран, инжењер се обратио Думи, а чланови парламента су се сложили да дају субвенције за 80 електричних аутобуса. Међутим, имали су један услов: да сам Иполит стави у залог 5.000 рубаља (што је у то време била баснословна свота новца), а за сваки дан кашњења у односу на договорени рок испоруке плати по 100 рубаља. Ово је наравно за њега било неприхватљиво и тако је за јако кратко време читава идеја постала само део историје.