Деца изражавају емоције другачије од одраслих и у психологији је познато да постоје узрасне разлике у изражавању истих. Када су баш мали, не умеју да искажу своје емоције, али на родитељима је да прате понашање свог малишана и реагују на све оно што није устаљено. Зато, ако дете не може да спава, мења навике у исхрани, неће да иде на активности којима се до јуче радовао, плачљиво је и повлачи се у себе, управо је подигло "црвене заставице" и могуће је да се суочава са стресним ситуацијама.
Како се манифестује стрес код деце узраста од 4. до 7. године
Ова старосна група када је под стресом показује знаке регресије. На пример, деца која су успешно научена на ношу могу поново да мокре у кревет или да доживе незгоде у тоалету. Такође, малишан може поново да почне да сиса палац. Неретко имају нападе беса, а "битке" око јела и спавања се поново појављују.
Мала деца и деца школског узраста често показују емоционални стрес на физички начин и жале се да их боли стомак.
Како се манифестује стрес код деце узраста од 7. до 10. године
Деца у овом узрасту су свеснија времена у којима се тренутно налазе и мога да имају страх за сопствено здравље. Такође се плаше за своју породицу јер у развоју стичу способност да размотре туђу перспективу. Често су забринути за баке и деке. У њиховим ситауцијама стрес се уочава кроз бес, раздражљивост, збуњени су, изнервирани или љути. Понекад стрес можемо да "исчитамо" у ономе што кажу о себи као што је "глуп сам" или "више ништа није забавно".
Како се манифестује стрес код деце узраста од 10. до 13. година
Промене као што је избегавање разговора, попуштање у школи, отпор да се заврши домаћи или неки кућни задатак су само неки од симптома да је дете под стресом. Деца у овој старосној групи ће мање говорити о својим бригама и страховима, али то не значи да их нема.
Како се стрес манифестује стрес код тинејџера
Да је адолесцент под стресом приметићемо по раздражљивости, депресији, осећају беспомоћности и безнађа. Тинејџери се осећају "заробљено" из разлога што проводе доста времена са породицом, а развојно су спремни да стекну независност. Многи адолесценти када су под стресом се жале на губитак енергије, апатију, губитак интересовања за активности у којима су претходно уживали и као и на опште лоше расположење.
Како одрасли могу да помогну детету да се избори са стресом
Родитељи ће помоћи свом детету да изађе на крај са оваквом ситуацијом тако што ће да пруже сигурност, емпатију и информације које су прилагођене узрасту.
Савет стручњака јесте да проблем који уочимо, обавезно "запазимо наглас". Ако видимо да нешто мучи дете, неопходно је то одмах да му кажемо. Реченице изговарати у облику запажања, а не оптужби. На пример, "Шта се сада догодило? Да ли си још увек узнемирен због тога". Запажање сугерише да желимо да чујемо више о бригама које га муче и такође показују да нам је стало до њега и да разумемо шта се догађа. Препроучљиво је да дете активно слушамо кад га питамо шта није у реду. Не смемо да га осуђујемо, критикујемо. Потребно је да му дамо подршку, посебно у стресним временима и ситуацијама.
У борби против стреса помажу добар сан, физичка активост, као и добра комукинација. Разговор о стресним ситуацијама са одраслом особом од поверења поможе деци и тинејџерима да пронађу решења. Битно је да имају време за забаву и разоноду, као и да што чешће бораве у природи и на свежем ваздуху, пише Кидс Мајнд Метерс.
Нека деца сама покушају да решавају своје проблеме
Природно је да желимo да решимo проблеме свог детета. Али ако родитељи решaвajу и мале проблеме, деца немају прилику да науче вештине суочавања. Деца треба да покушавају да сама реше своје проблеме, јер ће тако стицати самопоуздање који ће им помоћи да се изборе са стресом и препрекама.
Уколико је дете константно под стресом, бори се са анксиозношћу или депресијом и не може да се изнесе са свакодневноцом неки дужи период, време је да се обави разговор са стручњаком. Такође, ова ситуација је и за родитеље оптерећујућа, али заједничким снагама постоји већа шанса за бржи излазак из проблема.