Према подацима СЗО, број људи који болују од дијабетеса у свету се учетворостручио у последњих 40 година, а ова алармантна статистика се из године у годину погоршава. Једна од најопаснијих болести савременог доба своје жртве не бира, а борба са њом је изузетно тешка.
Борба са дијабетесом није само борба појединаца који од њега болују, већ и доктора медицине, фармацеута и биотехнолога који даноноћно истражују могућности и експериментишу не би ли нашли најбољи приступ. Руским научницима је, рекло би се, пошло за руком да направе идеалну замену за шећер.
Научници направили заслађивач од ретке афричке биљке
Изоловањем екстракта ретке афричке биљке која има висок ниво слаткоће, руски научници су успели нешто што никоме до сада није пошло за руком, а то је да направе заслађивач који не садржи угљене хидрате, већ само протеине на које наши рецептори реагују. Затим су биотехнолози осмислили начин да овакав заслађивач створе и у лабораторијским условима.
"Посебан механизам омогућава микроорганизму да производи слатке протеине. Наши најбољи узорци су показали да је и до 10 хиљада пута слађи од обичног шећера", објаснио је научник Растислав Коваљов.
Испитивањем добијеног вештачким путем заслађивача утврђено је да је он интензивнији него било који други - само 1 грам таквог протеина замењује 10 килограма шећера! Овакве процене експерата показују да заслађивач овог типа може имати важну улогу у борби са дијабетесом.
Вештачки заслађивачи су потенцијална претња по здравље
Као алтернативу шећеру, на тржишту имамо велики број вештачких заслађивача или биљних супститута, али сви они имају своје недостатке.
Вештачки заслађивачи су најчешћи избор особа које су на ригорозним дијетама, а нису спремне да се одрекну слатког. Нажалост, штетних дејстава оваквих заслађивача има много више него корисних, а непрекидна употреба оваквих замена за шећер може да изазове главобоље, алергије, депресивна стања, па чак и онколошка обољења.
За све оне који пате од дијабетеса, али и за оне који воде рачуна о унетим калоријама у току дана - природни заслађивачи у свакодневној исхрани играју велику улогу, а неки од најпопуларнијих свакако су стевија, фруктоза, сорбит и кислит. Иако природни, заслађивачи овог типа обично су богати фруктозом, за коју је научно доказано да успорава когнитивне функције. Упоредо са таквим утицајем, поједини природни заслађивачи могу да испровоцирају и развој кардио-васкуларних обољења али и гојазност.