Археолози открили преко 100 насеља из бронзаног доба у Србији

Међународни тим археолога, међу којима су били и наши стручњаци, открили су праисторијска насеља у североисточној Србији. Ова уско распоређена насеља чине појас који се протеже 150 километара дуж реке Тисе - на основу снимака из ваздуха, уочава се да ови локалитетни имају површину од 6 па до неколико стотина хектара и удаљене су једни од других до 10 километара.

"Као што је познато реке су биле не само извор хране, него су биле својеврсни аутопутеви кроз које су се шириле и преносиле идеје и важне саобраћајнице.

Што се тиче самог истраживања, циљ је да у наредном периду покушамо да схватимо на који начин је дошло до преласка из бронзаног у гвозедено доба, као и да сазнамо шта је утицало на промену насеља и архитектуру", каже кустос-археолог и учесник у истраживању Александар Шаламон за РТ Балкан.

Приликом истраживања пронађени су делови грнчарије, камење за млевење жита, као и животињске кости. Упоређујући грнчарију са познатим налазиштима у региону, истраживачи су проценили да насеља датирају између 1550. пре н.е. и 1200. пре н.е. Такође, метода радиоактивног угљеника, која је примењена на пронађеним животињским костима, потврђује овај временски распон.

Научници наводе да су палисаде и ровови штитили мала насеља, али није познато и од кога. На основу пронађених артефаката истиче се да су ту живеле породице. Није искључено да су насеља била сезонска окупљалишта, церемонијални центри или чак торови за стоку, али још ништа не може са сигурношћу да се тврди. Како су та насеља заиста изгледала и да ли су била заузета током целе године остаје нејасно. "То је нова прича која мења наше знање о позном бронзаном добу и Балкану, каже коаутор Драган Јовановић, археолог Градског музеја Вршац, а преноси портал Сајанс.

Слике из ваздуха, лет авионом и много времена у блату

Након што су идентификоване ограде, захваљујући сателитским снимцима Гугл ерта, тим научника је прелето подручије малим авионом. Затим су посетили више локација дуж Панонске низије: "Провели смо много времена пролазећи кроз блато", каже Бери Моли са Даблинског универзитетског колеџа. Резултат досадашњег истраживања је објављен на порталу Плус уан.