Магазин
Коначно откривено право име чувеног уличног уметника, Бенксија
Највећа мистерија модерне уметности изгледа да је коначно решена - јавност је недавно сазнала право име чувеног лондонског уличног уметника Бенксија, пошто је пронађен интервју у којем он једини пут наводи своје право име, а који се сматрао изгубљеним.
На снимку интервјуа из 2003. новинар Би-Би-Сија пита Бенксија да ли је његово право име "Роберт Бенкс", на шта уметник одговара: "Јесте, Роби".
Дуже време се спекулише о правом идентитету уличног уметника, чији рад кошта десетине милиона фунти и налази се на деловима кућа, у престижним уметничким галеријама, па чак и на израелској баријери Западне обале, преноси Гардијан.
Британски Дејли мејл је 2008. наводно разоткрио Бенксијев идентитет, представљајући га као Робина Канингема, тада 34-годишњака, што је уметник демантовао.
Међутим, с обзиром да је компанија "Гес" сада покренула тужбу против њега због тога што је, како се тврди, својом објавом на друштвеној мрежи нарушио њен углед, могуће је да ће његово име и презиме сада бити потпуно разоткривено.
Наиме, Бенкси је оптужио компанију "Гес" за злоупотребу и крађу, након што је овај модни бренд искористио слику његовог графита на једном од својих излога, не питајући га. Уметник је позвао да се то исто уради и са асортиманом овог бренда, након чега је "Гес" био приморан да затвори ову продавницу.
Банкси је светски познат бристолски стрит арт и графити уметник, чији је уметнички рад често повезан са политиком и садржи дозу (понекад црног) хумора.
Његова уметност, која комбинује графите са техником стенсила, појављује се најчешће у Лондону али и другим градовима света.
Банксијеви стенсили су често специфични и садрже различите слике понекад комбиноване са слоганима. Порука је обично антиратна, антикапиталистичка, антиестаблишментска или слободарска.
Иако му готово нико не зна идентитет (до сада), својевремено је успео да се нађе на листи 100 најутицајнијх људи на свету магазина Тајм, раме уз раме са Бараком Обамом, Опром Винфри, и Стевом Џобсом.
У једној од изјава каже да је инсиститао на анонимности како би избегао полицајце јер се под цртањем графита подразумева уништавање јавне имовине. А његов рад, иако уметничко благо, и даље заиста јесте - графит. У исто време схвата и да анонимност интригира и ствара одређену фаму.
