У време када су цене авио-карата баснословно високе, а уједно и често променљиве и непредвидиве, многи путници су се окренули "скиплегингу" - довитљивој тактици у циљу смањења цена путовања до жељене дестинације.
Место преседања је у ствари коначна дестинација
Уколико сте некада летели авионом на неку далеку дестинацију, сигурно сте имали преседање у неком од познатих европских или блискоисточних градова. Амстердам, Атина, Истанбул, Беч, Доха или Дубаи нису само познате туристичке дестинације, већ и такозвани транзитни градови, у којима путници преседају на путу ка својој коначној дестинацији.
Међутим, карте до тих градова су неретко и по неколико пута скупље него до неке даље дестинације. Парадоксално, али тако је. Тако су се путници досетили скиплегинга - они купе карту за далеку дестинацију и онда у месту преседања једноставно изађу са аеродрома. На овај начин, карта их кошта много јефтиније него што би била да су је купили на регуларан начин, односно за директан лет до жељене дестинације.
Примера ради, желите да путујете у Доху, али карта до Дохе кошта 850 еура. Са друге стране, лет од Београда до Гуанџоа у Кини, са преседањем у Дохи кошта 650 еура (уколико се резервише и плати пар месеци унапред). Шта уради скиплегер који жели да стигне до жељене дестинације? Купи карту до Кине, а по слетању у Доху једноставно прође све контроле и изађе са аеродрома.
Скиплегинг није могућ само у једном случају
Скиплегинг је, сложићете се, веома практичан начин за уштеду новца, али треба имати на уму једну ствар - овако нешто је могуће само уколико путујете са ручним пртљагом. На тај начин вас за крајњу деситнацију предвиђену авионском картом не везује ништа.
Уколико бисте се, пак, одлучили за скиплегинг са пртљагом, доживели бисте велику непријатност - ваш пртљаг би из тачке преседања своје путовање наставио ка коначној дестинацији, а ви бисте се, без иједне ствари код себе, обрели у граду у који сте заправо наумили да стигнете. На тај начин тешко да бисте остварили уштеду.
Постоје ли ризици и како се авио-компаније боре са скиплегингом
Овакав формат путовања авио-компанијама се, сасвим очекивано, не допада, будући да оне бивају насамарене. Представници авио-компанија тврде да овде није само питање губитка прихода, већ и кршење услова превоза које путници прихватају приликом куповине карата. Као одговор, неке компаније су почеле да подносе тужбе против путника који користе ову методу, а у неким случајевима чак и да изричу забране летења за оне који скиплегинг редовно примењују.
С друге стране, заговорници скиплегинга тврде да путници имају апсолутно право да користе своје карте на начин који им највише одговара, докле год својим понашањем не крше законе. Они су мишљења и да би авио-компаније требало да се прилагоде тржишту и понуде конкурентније цене, уместо да кажњавају путнике.
У међувремену, правна битка између авио-превозника и путника који практикују скиплегинг и даље траје, а све док се не усвоји јасна правна регулатива, ова метода остаје у сивој зони, привлачећи путнике жељне уштеде.