Мишеви се користе за научне експерименте стотинама година, у пољима генетике, физиологије, пихологије, медицине и многе друге. Захваљујући експериментима који су извршени на мишевима, људи су успели да науче много о ефектима одређених лекова, терапија, о бележењу и спречавању бројних болести...
На пример, откривање витамина К, развој полио вакцине, везе између неурона у мозгу и бројни други подухвати у медицини не би били могући без ових малих глодара. Шта је оно што баш мишеве чини толико популарним животињама у свету науке?
- Мишеви су практични - веома су мали и није тешко одржавати их у животу, што је један од најважнијих разлога за њихову распрострањеност у ескпериментима широм света. Економични су јер имају кратак животни век (једна мишја година је као тридесет људских година, тако да ефекти старења могу пажљиво да се прате), а време које прође између рођења и порођаја истог миша је кратко, тако да је анализирање више генерација одједном знатно олакшано. Поред трајања живота, мишеви могу да се прилагоде животу у затвореном простору, добро подносе окружења у којима се налазе људи, размножавају се у великом броју и могу конзумирати разноврсну исхрану.
- Системи органа код мишева и човека се подударају по структури, облику и физиологији. Мишеви се развијају слично као људи: имају срце, плућно крило, мозак и бубрег. Поред тога, њихов кардиоваскуларни систем, процеси варења, репродуктивни и циркулаторни систем се поклапају са човековим. Због тога, велики број обољења и потенцијалних терапија се могу тестирати на наведеним системима, у циљу проналажења најбољих решења за људе.
- Генетика: Мишеви деле одређена генетска својства с људима. Према различитим изворима, бројни научници су закључили да људи и мишеви деле чак око 80 одсто гена, тако да проучавање модификације ДНК код мишева може бити корисно за развој генетике и медицине за човека. Бројне нове технологије омогућавају научницима да обришу, активирају или опораве одређене гене, тако да у телима мишева могу проузроковати мутације и тражити потенцијалне лекове, који се касније могу применити на људима.
- У појединим случајевима, могуће је да се у мишеве убризгају људске ћелије и ткива, што додано помаже у проучавању лекова, болести, имуног система... Иако је сигурно да постоје различитости у генетици, сличности су довољно корисне за велике кораке у медицини.
Према порталу "Медикал њуз тудеј", бројна открића не би била могућа без мишева. На пример, у многим случајевима, тешко је претпоставити промене које животна средина може имати на тело човека, док се промене животне средине миша (и њени утицаји на њега) могу лако проузроковати и испитати, тако да резултати постану примењиви за даље истраживање код људи.
До данас је сакупљене око пет хиљада мишијих узорака генотипа који носе скоро две хиљаде људских болести, што укључује наследна обољења, неуромускулаторне поремећаје, менталне поремећаје и проучавање карцинома.