Научници су открили да бебе могу да "покупе" знање матерњег језика док су још у стомаку, тако да редовно ћаскање са нерођеним дететом није само добро за стварање емоционалне везе, већ и за његов развој.
Није познато када тачно бебе у стомаку могу да почну да реагују на говор, али познато је да у 18. недељи трудноће беба може да чује одређене "унутрашње" звукове, као што је мајчин откуцај срца, а од шестог месеца могу да чују и реагују на спољашње звукове. У овом периоду је препоручено да мајке (и други људи у њиховој околини) често причају, јер то може помоћи беби да лакше научи да говори када за то дође време.
Тим италијанских и француских истраживача се удружио да тестира како слушање различитих језика утиче на бебе. "Пренатални период поставља основе за све будуће развоје говорне комуникације. Резултати наше студије су доказ да слушање говорног језика утиче на мозак беба, чак и пре него што се роде," објашњавају аутори за журнал "Сајенс адвенсес (Science Advances)".
Басна открила рад бебиног мозга
У студији су научнци анлизирали електричне сигнале мозга беба помоћу ЕЕГ машине, док су им пуштали умирујући аудио-снимак басне на три језика: француском (матерњем), шпанском (ритмички сличном, непознатом језику) и енглеском (ритмички другачијем, непознатом језику). Након слушања француске верзије, новорођенчади су имали "приметне неуралне осцилације", које су повезане са процесима препознавања говорног језика, док су код друга два језика била мање интензивне.
Резултати сугеришу да су звукови матерњег језика бебама већ били блиски, јер су га слушали док су њихове мајке говориле када су биле у стомаку. Поред тога, друге студије су показале да бебе могу да препознају глас своје мајке и да на њега реагују више него на гласове других жена, тако да аутори препоручују да труднице (као и очеви) директно разговарају са бебом у стомаку када год су у прилици.
Додају да свакoдневни разговори које мајке воде са другим људима такође имати значајног ефекта. "Довољно је и да маме у току дана причају са комшијама, пријатељима и члановима породице," закључили су аутори. Научници још увек нису сазнали који тачно механизми у мозгу доводе до ове врсте бележења звукова, као и да будући родитељи не би требало да се потпуно ослањају на ове резултате, јер се говор код свих беба развија на непредвидив начин.