Са видним негодовањем на ревију у Паризу реаговали су Задужбина "Петар Мандић" и "Тесла, научна фондација" (ТНФ) из Америке, говорећи између осталог "да оваква креација шаље крајње дегутантну поруку и да сваком искреном поштоваоцу лика и дела Николе Тесле ствара непријатан осећај".
"Тесла" обучен у хаљину са обнаженим раменима и грудима, са огрлицом око врата пре неколико дана у Паризу – никако не иде уз правог Теслу и његов стварни стил облачења.
Током живота Тесла је носио одела, свилене и памучне кошуље, кравате најразличитијих боја, а у свечанијим приликама и лептир машне.
Када говоримо о његовом модном стилу, можемо рећи да је он пратио неку своју линију и личне афинитете. Облачио се на начин на који се облачио грађански свет са краја 19 века.
Теслин отац Милутин био је православни свештеник, школован и образован човек, говорио је немачки и италијански, изучавао филозофију и имао велику личну библиотеку.
Поред родитеља, Тесла је био необично везан и за свог ујака Петра Мандића који је такође био православни свештеник и рођени брат његове мајке.
Значи, Тесла потиче из породице образованих људи – младог грађанског сталежа. Школовао се по европским метрополама, живео у Бечу и Прагу; радио у Будимпешти, Паризу, Стразбуру и Њујорку, касније и широм "обећане земље", па је свакако и мода која је била присутна у тим градовима оставила трага ина његов модни стил.
Тесла је на Менхетну имао личног кројача. Највећи број одела му је шила радионица "JamesW Bell Sons and Co". На појединим етикетама на оделима стоји уписан и датум израде, као и име поручиоца – Тесла.
Одела су се састојала од три дела: струкираног сакоа са реверима и три дугмета, прслука и класичних панталона. Теслина одела су шивена од вунених штофова, са памучном или свиленом поставом. Кошуље од памука и свиле углавном су му шивене код "Macy and Co". Осим белих и беж кошуља, носио је и штрафтасте са зеленим, љубичастим, жутим, ружичастим или плавим пругама, а понекад и кариране.
Обућу је правио код "James Moore" – увек сличан модел плитких или дубоких кожних ципела које су биле лако шпицасте на врху, са ниским петама. Црне, браон и тамно зелене боје. Понекад су биле од зумбане коже или антилопа и све су биле на пертлање.
У Теслином музеју у Београду налази се 439 експоната, личних предмета Николе Тесле од текстила и коже. Највише има кравата – 75 комада, које су углавном свилене, невероватних боја и дезена. Ту су и 72 пара чарапа – зимских, летњих, штриканих, кратких и дугачких. Занимљиво је да сваки комад гардеробе има извезене иницијале Николе Тесле.
Он је живео по хотелима, а из рачуна које чува музеј у Београду види се да му је одећа прана у хотелским перионицама. То је био разлог за израду иницијала на одевним предметима којих има чак и на чарапама.
Непостојећа фама о Теслиним белим рукавицама
Фама о белим рукавицама и Тесли спада у уметничке слободе разних Теслиних "биографа".Музеј у Београду нема ни један податак да је он, свакога дана, узимао нове беле рукавице. О томе не постоји никаква белешка, рачун, поруџбеница, нечије сведочанство или прича.
Музеј чува велики број његових рукавица: браон, маслинасто зелене, љубичасте, петролеј-плаве,сиве и окер боје, израђених од коже или памука.
Извесни "J. Denihan, ladie's and gents' tailors", код којих је Тесла имао отворен рачун, пеглао му је одела.
Углавном, Теслина одећа је прана у хотелским перионицама, али понекад и у специјализованој перионици за ручно прање "Long Island hand laundry".
Када су модни детаљи у питању Тесла је био минималистички оријентисан. Није носио ништа осим веома дискретних дугмића за кошуље.
Музеј Никола Тесла у Београду нема сачуване игле за кравате, накит, сатове или сличне модне детаље. Поред шешира са којима се никада није фотографисао (цилиндри, полуцилиндри и жирадо шешири), које је он очигледно носио у зависности од прилике, Музеј поседује и занимљиве цвикере за сунце и за вид.
У Музеју има и неколико елегантних танких штапова, један је чак са сребрном извајаном ручком, које је Тесла у старости носио.