Све чиним да те освојим да ти све забраним

"Проблем насиља према женама је проблем целог друштва, а у друштву би требало препознати насилнике по специфичном понашању", каже породични психотерапеут Биљана Ћулафић у сусрет Међународном дану насиља над женама (25. новембар), додајући: "Ако на почетку видимо да особа има "кратак фитиљ", љубазна је према нама, али није према другима, имамо прве сигнале да особа не може да контролише бес. Лоши односи у претходним везама такође су сигнал, јер се људи понашају по обрасцима, и понављају своје понашање", објашњава Биљана Ћулафић,  како на почетку везе можете видети сигнале да је особа насилна.
"Све ти чиним док те не намамим, кад те намамим све ти забраним", одавно позната изрека у нашем народу описује како насилници манипулишу на почетку везе. "Ако вам веза делује већа од живота, филмска, нестварна, исфорсирана, врло је могуће да сте у вези са неким ко има нарцистичне црте или ко има граничну структуру личности", каже Биљана Ћулафић и додаје да таква особа све идеализује на почетку, све је фантастично, а онда се временом потпуно промени. Насилник манипулише начином на који исказује љубав: све је претерано, нереално, а многи се гледајући у ову "иделану слику" заљубе у насилника.

Када сте већ у вези са насилником, постаје јасно да нешто није у реду када особа одједном почне да критикује све што радите, али и кад приметите тзв. социјално насиље као што је изолација особе од породице и пријатеља. "Постоји физичко, социјално, економско и сексуално насиље. И још много проблема ту има. Све је узрочно-последично, испреплетено и једно изазива друго. Насиље, на жалост, изазива насилно понашање", Биљана Ћулафић нам открива како насиље у вези почиње. Сматра да живимо у традиционалној средини, у којој се много више толерише насиље од стране мушкараца, па и бес, јер је културолошки дозвољено.
"Толерише се и женама када дуго трпе насиље, па кад одговоре, у смислу: трпела га је годинама, а онда прегорела. Не може се насиље правдати било чим, јер насиље не може да буде одговор на насиље. То није решење. Као трауматолог, могу да кажем да насиља има много више него што се зна, а деца се и даље физички кажњавају, трпе батине".

"Жене остају у таквим односима и браковима јер немају подршку своје средине и економски нису независне, а оне које су економски независне, лакше ће отићи од насилника", сматра Биљана Ћулафић.

Наша саговорница види као највећи проблем закржљалу способност за емпатију, а разлог може бити и презаузетост послом. Одрасле особе немају времена да се повежу са другима, због чега се често дешава да нико неће да помогне особама које трпе насиље.
"Решење је да се медији на едукативни начин баве насиљем, не сензационалистички и не само кад се догоди неки случај насиља. Требало би да постоје емисије о томе како водити комуникацију, како разговарати, како решавати конфликте, уместо ријалитија, који нас само саблажњаваују и чине мање емпатичним".
Биљана Ћулафић мисли да би и увођење предмета "ментална хигијена" у школу био један од добрих примера, а тиме би се и родитељи учили како да комуницирају на прави начин и како да искажу своја осећања.
"Мора да постоји добра комуникација, да породица има здраве ритуале. Партнери ујутру пију кафу и причају заједно, викендом одлазе у природу, за вечером сви заједно причају о томе како се осећају и како су провели дан, шта их мучи. Људи би требало да науче да разговарају, слушају не осуђујући, да имају емпатију према другима, а онда ће бити и мање насиља".
За сада су закони и казне најделотворнији. "Ако неко има свест да ће после силовања доживотно остати у затвору, зато што и жртва има доживотне последице након силовања, питање је да ли ће се усудити да уради тако нешто. Човек који нема морални кодекс, има страх и идеју да ће добити велику казну за оно што ради", закључује наша саговорница.