Када публика диктира - инфлуенсери слушају
Иако реч ''инфлуенсер'' упућује на некога ко има утицај и моћ над другима, то није увек случај. Понекад се дешава управо супротно. Многе познате онлајн личности слушају жеље својих фанова, што чини однос оног који посматра и оног који забавља парадоксалним. Бити инфлуенсер више није само маркетинг и пласирање производа. Конкуренција на интернету је све већа, а идеја за шокирање корисника (и зараду) је све мање. Покушаваући да се пробију, многи траже нешто што ће их истакнути, али и одржати на врху.
Потребно је на милионе људи да погледају филм, купе албум или одгледају серијал на Нетлфликсу како би се рад славних личности исплатио. Међутим, оне имају цео тим људи који се побрину да остану на врху популарности чак и када пројекат не прође добро. Негативне оцене и коментари публике су само још једна врста добродошлог публицитета.
Инфлуенсери немају много простора за ''лош'' садржај. На пример, ако се један видео познатог Јутјубера превише одступа од оног по чему је препознатљив, број прегледа може нагло да опадне. Ово се дешава када је неко створио бренд и персону по којој је познат, а одвајање од тога може бити ризично за платформе које је изградио.
Иако је ово део посла, последице оваквих случајева могу бити веома озбиљне. Многи креатори онлајн саржаја жртвују своје ментално, али и физичко здравље зарад што већег броја гледалаца и претплата. Студија из 2020. године је показала да је 47 одсто од испитаних и популарних светских инфлуенсера признало да има проблема са менталним здрављем од последица константног објављивања садржаја и стреса који то доноси. Такође, они који се баве темама фитнеса или исхране могу доћи до нездравих екстрема. Један од примера овога су ''мукбанг'' Јутјубери - људи који конзумирају велику количину хране испред камере.
Пре десетак година, блогери су имали мање ''обавеза'', јер је текст или по неки видео садржај био сасвим довољан да испуни захтеве посла и фанова. Данас су се ове обавезе прошириле заједно са развојем друштвених мрежа - Инстаграм сторији, ТикТок клипови, подкасти, дизајнирање визуелног идентитета и производа... бити инфлуенсер данас значи имати фирму у којој сте ви директор, али и главни производ.
Наравно, сав овај притисак се гради на захтевима публике. Пажња лако опада и делује као да је све већ виђено. У исто време, новим онлајн трендовима нема краја. Инфлуенсери нуде свашта, али фанови желе још. Инфлуенсери уводе новитете у садржај, фанови их опсесивно прате, али и даље желе још. С друге стране, приходи и пословне прилике које овакав однос са публиком доноси су довољна мотивација за наставак. Која је граница? Да ли можемо осуђивати овакве изборе? Може се рећи да је главни кривац похлепа са обе стране. Није исправно гледати на људе као забаван производ за конзумирање, али данас је тешко развити овакву свест и емпатију када се цео свет инфлуенсера базира на ''продаји'' особе.
