Божићни пост траје 40 дана и има два аспекта - телесни и духовни. Сматра се да су оба подједнако важна, a према речима црквених отаца, уздржавање од намирница животињског порекла нема вајде за неку особу, ако није повезана са духом.
Телесни пост подразумева средство за успешну духовну борбу против страсти.
На води се пости средом и петком, док су понедељком, уторком и четвртком уље и вино дозвољени. Суботом, недељом као и на празник Ваведења Пресвете Богородице који пада 4. децембра једе се и риба.
Током Нове године се не прекида пост, а на Бадњи дан, дакле 6. јануара, једе се храна припремана на води и не пије се вино.
Духовна страна поста
У наредном периоду, не значи да треба да се само уздржавамо од мрсне хране, већ је то првенствено одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Пост има у првом реду духовни смисао, пише Епархија жичка. Органски је повезан са целокупним духовним животом и требало би да доводе човека до смирења. Црква наглашава да се пост не своди само на посну храну, већ на душу и добре мисли. О томе сведоче речи и Светог Јована Златоустог:
"Не говори ми: Толико дана сам постио нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио".
Божићни пост, као и други вишедневни постови, потиче још из првих векова хришћанства. Првобитно је Божићни пост трајао седам дана, али на Сабору 1166. године свим хришћанима је било наређено да поштују пост од четрдесет дана.