Научници су открили нову везу између човековог ума и природе, а то је да околине у којима владају биљке или море могу да помогну човеку код развоја маште, способности решавања проблема, процене ситуација, разума, упијања нових информација, преноси "Гардијан".
Једна студија са Универзитета у Чикагу је показала да су учесници боље решавали задате тестове након што су имали контакт са природом. У првом кругу студије, сви су морали да понављају понуђени редослед цифара уназад. Затим, научници су им дали 50 минута да прошетају кроз урбану или природну средину. Након тога, поновили су исти тест а резултати су показали да су они који су шетали кроз природу урадили задатак око 20 одсто прецизније него они који су одабрали урбане средине.
Друга америчка студија је показала да је четвородневни боравак у природи, без коришћења мобилних телефона, побољшао креативност учесника за око 50 одсто, у поређењу са првобитним анализама. "Биофилија (љубав према живом свету) има много смисла, јер смо у прошлости ловили и прикупљали плен, а они који су најбоље умели да се снађу у природи су имали највише шансе за преживљавање," објашњава когнитивни неурохирург др Дејвид Стрејер и додаје "Али онда смо изградили толико инфраструктуре и сада покушавамо да користимо наш мозак ловца да преживимо у стресном и захтевном савременом свету."
Сигурно је да преживљавање у природи није лако, али научници сматрају да се такви инстинкти које човек има неприкладно користе у модерном добу, што само појачава људску наклоност ка природи, која дозвољава нашем уму да цвета.
Да ли морамо да будемо велики љубитељи природе
Недавна теорија је показала да се окситоцин, хормон "љубави", активира када се налазимо у природи, што нас опушта и даје нам прилику да разбистримо ум и лакше решавамо одређене когнитивне изазове. Ипак, шта је са онима којима природа не представља толико задовољство?
Свако може да ужива у природи, али у одређеној мери. Некоме је довољно да посматра дрво у парку, док би неко радо провео недељу дана на камповању у шуми. Да ли то значи да, ако желимо све когнитивне бенефите природе, морамо баш да обожавамо дужи боравак у природи? Према науци, одговор је: не.
Стручњаци сматрају да нам боравак међу дрвећем може поправити расположење, али само ако верујемо да хоће. С друге стране, ако нас помисао на шуму, блато и бубе не одушевљава, онда наше расположење вероватно неће бити побољшано. Међутим, без обзира да ли су учесници различитих студија волели природу или не, доказано је да је имала позитивни утицај на њихов рад мозга.
Научници верују да урбано окружење, препуно звукова, светла, стотине различитих стимуланаса, ометају рад мозга, што доводи до пада у концентрацији, чешће прављења грешака и других сметњи. То не значи да природна окружења нису стимулативна, али начин на који ове информације долазе до мозга су спонтаније и мирније, што доводи до "меке фасцинације". Другим речима, мозак не мора да ради прековремено да би упио све информације, већ их може примити споријим темпом, што му даје простора да "дише и одмори" између одређених когнитивних функција.
Ако је време напољу исувише хладно за излет, постоји и алтернатива: експерименти су показали да чак и посматрање фотографија природе може имати сличан ефекат. Ипак, препоручују се укључивање и осталих чула, као што су мирис и слух, да бисмо имали све добробити које нам природно окружење може дати.
Како испланирати продуктиван одлазак у природу
- Време: Према бројним анализама, потребно је да проведемо барем 30 минута у природном окружењу које нас опушта, како бисмо почели да осећамо умирујуће ефекте. Студије су показале да ако се наш боравак продужи до неколико сати или чак дана, ефекти постају све већи.
- Добра локација: Да бисмо се заиста осетили као да смо побегли од стреса свакодневног живота, морамо да пронађемо место које ће нам заиста допустити да се опустимо. На пример, оближњи парк у комшилуку нас сигурно неће опустити као боравак у шуми или близу језера километрима далеко од урбаног света.
- Распоред: Једна енглеска студија је показала да су позитивни ефекти боравка у природи деловали барем пола сата након што су се учесници вратили у урбану средину, тако да овај јединствен начин "пуњења батерија" можемо да ускладимо према плановима.
- Без уређаја: Једини начин да наведени савети делују је ако се заиста посветимо околини у којој се налазимо. На пример, ако видимо лепо дрво, не би требало да одмах узмемо телефон да га фотографишемо, слушалице у ушима нам неће помоћи да ослушкујемо интересантне звукове природе око нас.