Божићни пост се назива и Филипов, јер почиње дан после помена Светог апостола Филипа, једнога од дванаесторице најближих Христових ученика, а завршава се уочи великог празника Рођења Христовог.
Божићним постом припремамо се за дубоко проживљавање Божића. Циљ онога који пости јесте да издржи до краја како би на крају доживео сусрет са Христом.
За Божић се припремамо молитвом и подвигом уздржавања. Људско тело и душа утичу једно на друго. Ограничавајући се у физичком смислу, помажемо души и усредсређујемо се на духовни живот.
Пост се састоји не само у уздржавању од мрсне хране, већ и у уздржавању од рђавих мисли и дела, умножавању молитава и доброчинстава. Постом потчињавамо жеље разуму и вољи, а разум и вољу Богу.
Христ је и сам постио и рекао да ће његови ученици постити. Свето писмо сведочи да су апостоли и први хришћани постили. Заједницу са Богом постижемо управо постом, чији је врхунац причешће.
Пост (подвиг) без причешћа нема смисла, јер се човек не спасава својим трудом и напором, већ благодаћу Божјом, кроз тело и крв Христову.
Телесни пост подразумева духовну борбу против страсти. О смислу поста је Јован Златоусти рекао: "Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си мучио тело?".
Постили су и Христ и Мојсије
Током Нове године се не прекида пост, а на Бадњи дан, 6. јануара, једе се храна припремана на води и не пије се вино.
Јеванђеље говори како се, пред почетак проповеди у Галилеји и Јудеји, Христос удаљио од људи и постио четрдесет дана и ноћи.
Постио је и Мојсије, када се попео на гору Синај, где му је Бог предао десет заповести. Како каже свети Симеон Солунски, Божићни пост представља Мојсијев пост, који је после четрдесет дана добио написане речи Божје. Постећи четрдесет дана, ми примамо живо слово, исписано не на камену, него оваплоћено и рођено – тело Христово.
На крају четрдесетодневног поста, ђаво је покушао да искушава Христа, јер је очекивао да га је пост исцрпио и учинио слабим. Христ је одолео искушењу, што значи да нас пост оснажује у духовном смислу.
По времену настанка, Божићни пост је један од најстаријих.
У почетку Божићни пост није био тако дуг као сада. Пост од четрдесет дана се уобичајио тек после Цариградског сабора 1166. године.
Треба имати у виду да су сва правила поста у ствари строга манастирска правила. Лаици по правилу посте лакше, саветујући се са својим духовником.
Филип је, као и већина апостола, био родом из Галилеје, северне провинције Палестине. Он је учествовао у храњењу пет хиљада људи хлебовима који су се умножили. За време тајне вечере је желео да види Оца, али Христ му је рекао: "Толико сам времена са вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видео мене, видео је Оца."
Апостол Филип је скончао свој живот у граду Јерапољу Фригијском, где је убио огромну змију, којој су становници града у храму поштовали као божанство.
Филип је био распет на крсту, као и апостол Вартоломеј, који је стигао до Јерменије проповедајући Христа.