Живот без партнера у двадесетим годинама је заправо много здравији, тврде научници
Готово да нема особе на овом свету која макар једном у својим двадесетим годинама није помислила како би било сјајно да баш сада пронађе партнера свог живота. Међутим, ма колико то звучало идилично, на дуже стазе грађење озбиљних емотивних односа у тако раном узрасту уопште није добро по ментално здравље.
Они који су "сингл" у двадесетим су отпорнији на живот
Да се отпочињање емотивних односа у раним двадесетим годинама може одразити на ментално здравље доказала је и једна научна студија, у којој су анализирани подаци преко 1000 људи у временском периоду од скоро 40 година. Закључак научника је врло занимљив: особе које су младе улазиле у емотивне односе су касније биле неспремне на све што живот носи, мање отпорне на изазовне и болне ситуације и мање флексибилни и прилагодљиви у критичним ситуацијама.
"Већина истраживања је фокусирана на то да самцима нешто недостаје или на то да су они склонији усамљености. Желели смо да сагледамо позитивне ефекте самачког живота и покажемо да он може имати развојну вредност", рекла је ауторка студије.
Истраживачи су прикупили и анализирали податке који су се тицали различитих аспеката живота испитаника, са фокусом на приходе и задовољство животом. Посебан акценат је стављен на оне који су се у раним 20-им годинама одселили из родитељског дома, упловили у емотивну везу или брак са партнером, а касније и раскинули.
У двадесетим годинама се наша личност и даље формира
Како научници објашњавају то да су они који су у 20-им били слободни, касније много резилијентнији и "јачи"? Основа теза је да се у двадесетим годинама наша личност и даље формира: то је време када се стичу значајне животне вештине, граде конекције и дефинишу животни циљеви и расположиви ресурси. Код оних слободних младих људи фокус остаје на овим стварима.
Са друге стране, они који у 20-им годинама уплове у озбиљне емотивне везе, ове важне сегменте ставе у други план. Могућност да изграде сопствену личност најчешће не искористе у потпуности, већ сву енергију улажу у грађење односа у коме се налазе. Последично, уколико та веза доживи крах, они као да изгубе "део себе" у који су инвестирали време и емоције.
Осим тога, научници сматрају да и мушкарци и жене могу много тога да добију од "одвојеног сазревања", односно периода у коме граде себе као личност без присуства партнера. Жене могу да науче да буду више финансијски независне, способније у обављању неких активности које се доживљавају као "типично мушке" (попут сипања горива у аутомобил, мењања сијалице и слично). Са друге стране, и мушкарци постају свеснији чињенице да морају да буду финансијски стабилни, али и способни за обављње одређених кућних послова и слично. Дакле - бенефите "сингл" живота у младости имају обе стране.
