Шта билингвални људи имају, што други немају? Отпорнији су на ометање и боље фокусирани

О ефектима одрастања и живота у двојезичном окружењу и данас расправљају многи научници, а главна тема њихових неслагања се везује за утицај познавања више језика на ниво когнитивних способности. Последње истраживање, пак, указује на то да људи који говоре најмање два језика имају развијенију способност игнорисања ометача из окружења.

Експеримент потврдио да су билингвални људи више фокусирани

Како би доказали своју претпоставку, научници су испитанике поделили у две групе: оне који говоре само један језик (а други евентуално уче, али га не користе слободно) и билингвале - људе који слободно говоре на два. Обе групе су добиле идентичан задатак који је имао за циљ да оцени способност учесника да управљају добијеним информацијама које долазе из окружења, као и сопственом пажњом.

Резултати оваквог тестирања су показали да су људи који су билингвални далеко бољи у филтрирању непотребних информација и свега што им се не чини релевантним. Оваква разлика у односу на они који баратају само једним језиком се понајвише везује за чињеницу да билингвални људи ову вештину тренирају свакодневно, будући да се током комуникације слободно могу "пребацивати" са једног на други језик.

Примера ради, уколико неко савршено влада и српским и руским језиком, а тренутно комуницира на српском - у његовом мозгу су активна оба језика. Руски језик, који се у моменту не користи, је константно у режиму "приправности" и сваког тренутка се може активирати уколико околности захтевају.

Шта се дешава са "чаробним моћима" билингвала када се један језик заборави?

Међутим, научнике је осим самих способности билингвалних људи занимало и то на који начин се оне мењају уколико дође до заборављања једног језика. Да ли они постају мање фокусирани, мање способни да филтрирају непотребне информације и склонији утицају ометача из окружења? Одговор је да!

Уколико се други језик у потпуности заборави, или његово знање ослаби до нивоа да се не може користити слободно, и човекова свест, односно когнитивне функције сразмерно опадају. Овакав закључак научника, наравно, не значи да особа постаје мање интелигентна, већ да ће ниво њене отпорности на ометаче надаље бити на нивоу особе која говори само један језик. Ову појаву научници објашњавају способношћу људске свести на адаптацију на свакојаке ситуације.