Посао није породица

"Сви смо у фирми као породица" је реченица коју често можете наћи у огласима за посао или чути на  интервјуу. Неговање "породичне" културе и осећаја припадности у компанијама можда у почетку не звучи злонамерно, али када се користи само у циљу остваривања бољег учинка, запослени ће ретко остварити тражене резултате. Разумљиво je да је култура која се гаји у компанији један од најважнијих фактора који утичу на задовољство, јер на послу проводимо трећину дана. Али, шта се дешава када се реченица попут наведене користи како би се замаскирали недостаци који постоје у организацији, а будућем запосленом "продала" идеална слика?

Превише блискости штети односима у колективу

Појам породице свако од нас доживљава на различите начине, и док једни желе да са својим колегама буду у односу који прелази границе пословног, други ипак желе да те границе буду јасно исцртане, а детаљи из њиховог личног живота остану "са оне стране врата". Поистовећивање колектива са породицом плодно је тле за развој нездравих односа, неадекватних за пословну средину, у којима запослени могу осећати притисак да са својим колегама буду превише блиски, и доживети као да се од њих очекује да своје личне информације деле.

Са друге стране, неретко се из блиских односа унутар колектива може јавити и нека врста штетне лојалности: запослени су вољни да по наученом моделу (који се односи на породицу) безрезервно дају себе када је посао у питању, па чак и волонтирају када је то потребно, жртвујући своје границе, време и емотивне односе зарад добробити компаније. Као последица таквог шаблона развијају се нереална очекивања надређених према запосленима, било да је у питању обим посла који је потребно преузети или прековремени рад.

Недостатак граница сигуран пут ка бурнаут синдрому

Постављање граница у пословном окружењу од велике је важности, наглашава Глорија Чен Паркер, едукатор из области менталног здравља. Неговање културе "породице", ма колико то мотивишуће звучало и стварало утисак позитивне енергије на послу, у стварности може бити токсично и довести до емоционалног везивања запослених за организацију, који ће и поред преоптерећења на послу и смањене продуктивности услед синдрома сагоревања, ипак остајати у компанији само како не би напустили "породицу".

Шта је онда здрав колектив?

Јасан је закључак да посао не треба поистовећивати са породицом. Фокусирањем на заједнички циљ и сврху неког колектива, као и на вредности компаније, уместо на промовисање "породичне" културе, стичу се здрави предуслови за рад и функционисање унутар организације, а запосленима шаље недвосмислена порука да се у таквом окружењу поштују. Прецизно исцртане границе између приватног и пословног живота имају за циљ да сачувају интегритет сваког појединца, док јасно дефинисана очекивања о радним обавезама која воде ка реализацији неког циља, ветар су у леђа свим члановима колектива, да заједно иду ка његовом остварењу.