Дечјим коцкама до развоја маште и самопоуздања

И док се припремамо за новогодишње празнике и размишљамо чиме ћемо обрадовати најмлађе чланове породице, већина ће се одлучити на коцке. Оне су одличан избор у сваком узрасту, јер ће помоћи развој дететовог фокуса, сарадњу са другом децом али и развијање фине моторике и маште. Играње са коцкама даје деци слободу, пружа могућност да истражују, растављају и поново састављају све што им кроз игру падне на памет.

Како да направи слово Н, или како да куца има кућицу, проблеми су чије решавање захтева веште рукице и много шарених коцки. И управо градећи свет око себе коцкама, малишани се уче решавању проблема из прве руке, покушавајући да нађу начин како правилно уклопити коцке, да би се добио жељени изглед.  

Развијање маште још је један бенефит играња са коцкама, када се дете фокусира на стварање онога што је само, или играјући се са својим пријатељима, замислило.

Самоизражавање кроз игру један је од кључних момената стварања. За децу која су билингвална или невербална, код којих је комуникација отежана, играње кроз стварање и откривање, може помоћи као вид самоизражавања.

Правећи кулу, дете мора да размишља о томе које дужине би требало нешто да буде, да упоређује, броји, процењује, пази на симетрију и баланс. На тај начин се полако развијају математички обрасци размишљања као припрема и за школу, али се и развија интелектуални потенцијал код деце.  

Креативност је оно шта већина људи помисли на помен слагања коцки, јер се управо из шаренила облика и боја може направити шта год дете замисли. И ту можемо видети колико дете користи нове идеје, колико копира познато и колико боја користи. Играјући се са коцкама, дете развија свест о простору, а док се помера и креће, развија се координација рука - очи, додатно се јачају  прсти, шаке и руке, па се тако развија и физичка спретност детета.

Деца некада и руше то што су направила и бацају коцке, али и то је још један део развоја путем слагања. Сазнање да све што је дете замислило, може  да створи, трансформише, али и сруши и поново изгради, оснажује децу да истражују и праве изнова, развијајући им самопоуздање.

У процесу слагања коцки са другом децом, дете се развија социјално и емотивно. Дељење, преговарање и заједнички рад помоћи ће детету да се припреми на сарадњу са другим људима у будућности.

Најмлађа деца прво испитују текстуру, облик и звук који праве коцке када падну на под, па онда око друге године живота почињу да праве путеве, колоне, куле...Слажући коцке, прате познате облике и линије, на пример око стола или кревета, полако развијајући равнотежу. Након зграда и кула, деца ће покушавати да их повежу, правећи мостиће, а кад се оснаже, ти мостови постају већи и комплекснији. Фарме за животиње, гараже за аутомобиле, собе за своје лутке, први су њихови пројекти, а касније ће креирати читаве мале градове.

Коцке су једина играчка која се не баца током читавог детињства, а неретко се и наслеђује, јер систем игре и учења не застарева. Напротив, мотивише и помаже развој дечије маште и способности.