Иако је познато да вино нема много нутритивних вредности, људи широм света га радо конзумирају уз оброке, након напорног дана или током славља. Лети се ослањамо на чашу хладног белог вина да нас "освежи", док нас зими "греје" кувано црно вино, са аромама поморанџе и цимета. Може да представља право уживање, али с друге стране, многи људи који желе да воде рачуна о свом здрављу нису сигурни за коју врсту вина могу да се определе. Многа претходна истраживања су показала да црно вино може да буде боље, јер садржи већу количину полифенола, то јест антиоксиданта, који се налази у кожи грожђа и може да побољша здравље.
Међутим, ова тврдња не мора бити тачна и "правилан избор" може да зависи од више фактора. Дијетолог Деби Петитпејн за "Тудеј (Today)" открива зашто бело вино ипак може бити боље за наш организам.
Она је објаснила да суво бело вино може бити најбоља опција, као и било које вино које је произведено у хладнијим условима, јер тада садржи мањи проценат шећера и алкохола.
Деби саветуја да "здравије" вино не бирамо у зависности од састојака који могу бити "добри" за нас (јер нема у великој количини), већ да тражимо оно које има најмању количину претходно наведених (штетних) састојака.
Поред тога, једна студија из 2015. је показала да оба вина доносе различите добробити - учесници који су пили црно вино су имали повишен ниво "доброг" холестерола, док су они који су конузмирали бело вино имали стабилнији ниво шећера у крви.
Постоји још много информација које научници могу да открију о утицају црвеног и белог вина на здравље, али за сада, најбоље је да донесемо избор према сопственим потребама. Ако желимо више антиоксиданаса, можемо да пијемо црно вино, али ако желимо да контролишемо ниво шећера у крви, можемо да се определимо за бело. Најздравија опција може бити и шприцер, то јест комбинација белог вина и газиране воде, јер тада конзумирамо мање алкохолног пића, а у исто време уносимо воду која спречава дехидратацију и мучнину.