Нова календарска година неретко представља симболички почетак и не изненађује што се осећамо тако да треба да дође до потпуно "ресетовања" у нашем животу. У току године, сигурно смо имали низ мањих нових почетака који подразумевају да крећемо да урадимо нешто од понедељка или од следећег месеца. Уколико их нисмо остварили, већа је вероватноћа да ћемо више наде полагати у нову календарску годину:
"Планови за Нову годину су углавном планови који се не праве са почетком нове године, већ их кујемо у старој години под утицајем свих успеха и неуспеха. Крај године симболизује и протицање времена, старење, осећање пролазности. Ово су неки од главних мотива зашто будуће време које долази желимо да проведемо што боље и квалитетније, па у том духу правимо велике планове за Нову годину", каже психолог Јована Ивановић за РТ Балкан.
Зашто се "пламен" мотивације брзо гаси
Догађа се да имамо јаку мотивацију да кренемо са битним променама, али јако брзо одустанемо. Често пред собом стављамо допадљиве циљеве, али се предамо на првим препрекама.
"Обично за циљ увек постављамо неки позитиван исход који нам је примамљив. Приликом реализације фокусирамо се само на циљ, а не на целокупан процес који ће довести до његовог остварења. До успешног исхода постоји пуно корака и изазова, којима обично не посветимо довољно пажње", појашњава психолог и додаје да управо из овог разлога најчешће одустајемо од свог наума.
Застати и одморити се, а не одустати одмах
Да се мотивација не би угасила, препоручљиво је да у ситуацијама када налетимо на препреке и проблеме, застанемо и мало се одморимо. Размислимо и поново се преиспитамо зашто смо кренули у све ово. А не само да одустанемо. Стручњаци кажу да планове остварују људи који на систематичан и свеобухватни начин планирају, мотивишу се унутар себе, постављају достижан циљ:
"Промене које планирамо требало би да долазе из нашег унутрашњег бића и да су продукт наше, унутрашње мотивације. Да би до саме идеје о некој промени дошло, треба проћи ни мало пријатан пут стварног признања да нешто за себе не радимо како треба и прихватимо то. Када идеја потиче из оваквих унутрашњих мотива начин за њено остварење лакше је пронаћи, али ни то није довољно. Како би промену остварили након признања и прихватања неопходно је да циљ поставимо тако да буде остварив, да буде у складу са нашим тренутним капацитетима", истиче Јована.
Ако не успевамо да смршамо или да се бавимо спортом, не значи да смо неуспешни
Ако нам искуство покаже да више пута "падамо" на путу ка испланираном циљу, то не значи да смо нужно неуспешни у томе. Сам покушај, тренутак одлуке и одважност да нешто покушамо је већ мали успех.
"Веома ретко успевамо да из првог пута нешто остваримо, поготову када су у питању неки велики циљеви. Покушаји и погрешке су саставни део на путу ка успешном учењу", истиче стручњак.
Неуспех третирати као мотив за даље деловање
Неуспех у било чему, не само новогодишњим плановима, веома често може да изазове катастрофизирајућа осећања. Некада је неопходно да се дође у контакт са "тешким" осећањима како би се у нама ствари посложиле на другачији начин. Тако да, неуспех сам по себи, може да послужи као веома ефикасан мотиватор за наредна деловања, уколико се не занемари већ се доживи на прави начин.