Да ли сте приметили да овам је оно што сте учили, на пример, на факултету и даље меморисано тамо негде "у малом мозгу" и да се многих ствари чак можете у потпуности сетити ако мало боље поразмислите? Ово није случајно, а научници са Универзитета у Валенсији су овај феномен чак и доказали.
Читање текста са папира је 6 до 8 пута учинковитије
Како бу утврдили који се садржај боље усваја и памти, шпански стручњаци су спровели детаљну анализу више од 20 научних истраживања на тему разумевања и читања, а укупно су сагледани резултати скоро пола милиона учесника. Њихов закључак недвосмислено указује на то да се материјали који се читају са папира чак 6 до 8 пута лакше усвајају.
Са друге стране, проценат усвајања текстуалног садржаја који је приказан на неком од дигиталних уређаја (попут телефона, таблета и слично) је готово једнак нули. Објашњење оваквог феномена се крије у квалитету дигиталног текста.
"Лингвистички квалитет дигиталног текста најчешће је слабији од квалитета текста који се може пронаћи у штампаном облику", објаснио је професор Ладислао Салмерон.
Садржај на дигиталним уређајима је мање квалитетан?
Осврћући се на квалитет, професор Салмерон ставља посебан акценат на друштвене мреже, на којима су текстови исписани говорним језиком коме често недостаје синтаксичка сложеност, као и правопис. Осим тога, и "читалачки приступ" односно однос према садржају који се пласира на друштвеним мрежама, је најчешће драстично "плићи".
Другим речима, читаоци се једноставно не удубљују у оно што је написано, већ просто скенирају страницу у потрази за кључним речима који ће их довести до поенте. Овакво читање не само да није ефикасно, већ може довести и до погрешних закључака, а касније и креирања мишљења о одређеним темама, које је потенцијално неисправно.
Основци "најрањивији" када је дигитално читање у питању
Посебно осетљива на дигитално читање категорија јесу ученици школског узраста, односно основци, који су мање способни да се одупру ометачима из спољне средине. У читању са дигиталних уређаја, ти ометачи могу бити чешћи, а самим тим је и читање испрекидано. Осим тога, читање дигиталних садржаја утиче и на вокабулар, који постаје штурији и пун жаргонских израза.
Ситуација се побољшава тек у средњошколском узрасту или на факултету, када млади крећу да развијају делимичну отпорност на екстерне факторе. И тада се дигитални материјали усвајају веома лоше, готово никако, али свакако боље него у млађем узрасту. Наравно, ово не значи да ће дигитални медији отићи у заборав, али је свакако пожељније да се конзумација садржаја путем њих смањи што је више могуће.
"Способност да регулишемо когнитивне процесе еволуира током адолесценције. Деца не знају да регулишу своју активност током читања дигиталног текста у слободно време", истакао је Салмерон.