Време до Божића неко мери данима, неко седмицама. У православљу, време се мери празницима. Данас, у 3. недељу пре дана рођења Сина Божијег, славе се Детинци.
У сусрет Божићу, време се броји празницима који се памте читавог живота и преносе на следеће генерације, подсећајући на речи Исуса Христа - "Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега".
Бити као дете јесте повратак животу као радости и животу као слободи, што је и сама суштина празника који најављују рођење сина Божијег.
Детинци, Материце и Оци, проводе се у заједништву, уз окупљање породице.
Данас, на Детинце, родитељи везују малишане, од, симболично, оних у колевци до још невенчаних младих, очекујући дар за одрешење.
Кад давање значи добијање
Следеће недеље у улози дародавца су мајке, последње недеље пред Божић, поклоне деле очеви.
Међусобним везивањем и одрешењем, указује се да се треба радовати и када дарујемо друге, да давање значи добијање, да милосрђе значи љубав према ближњем, да праштање и покајање јесу врлине.
Везивање за Детињце, као и за Материце (друга недеља пред Божић) и Оце (недеља пред Божић), има вишеструку симболику. Најпре симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање. Затим, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду.
У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је "свеза савршенства", и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно "везујемо" и "дрешимо". То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни, проповеда црква.
И све то кроз игру и веселе породичне празнике. Сваког од ових празника, припрема се свечани ручак на којем се окупи цела породица.
И подсетимо, сутра се потапа божићна пшеница у воду, на Никољдан сеје, како би довољно порасла до празника рођења Сина Божијег.