Планирање заједничког путовања са пријатељима или члановима породице може за трен да прерасте у главобољу: треба уклопити слободне дане, узети у обзир свачије жеље, прилагодити се различитим финансијским могућностима и на све то - не испустити неке посебне захтеве. Када се сви ови критеријуми испуне, званично можемо рећи да идемо на одмор.
Али, шта ако се темпераменти и животне навике путника не поклапају? У том случају одмор може постати ноћна мора. Експерти за путовања саветују да се приликом планирања одмора овај аспект веома добро истражи, а ово су четири типа људи са којима би два пута требало да размислите да ли желите да путујете.
Особа којој средином дана треба одмор може пореметити све активности
Осим уколико и сами нисте неко коме одговара "пуњење батерија" средином дана, путовање са оваквим сапутником може постати велико оптерећење. Пре свега јер је свако планирање дневних активности потребно прилагодити њему и биоритму који је на тај начин успостављен.
Идете на скијање? У реду, али око 14 часова би требало да се вратите у смештај на кратак кредах. Планирате одлазак на фестивал? Може, али само да сте до 15 часова код куће, како би се ручало и одморило. Овакво "цепкање" активности зарад одмора током поподнева може већ након неколико дана постати веома замарајуће и исцрпљујуће, а одмор се претворити у главобољу.
Вечите спавалице нису добри сапутници
Одлазак на одмор са вечитом спавалицом, која ће радије сваки дан проводити у кревету, него било где напољу, је просто осуђен на пропаст. Приликом заједничког путовања, људи најчешће очекују да ће имати сапутника са којим ће уживати у обиласку туристичких атракција, скијању, вечерњим изласцима или неким другим активностима.
Када оваква интеракција изостане, а заједничко провођење времена сведе само на разговор пред спавање, код оног "активнијег" путника се обично јавља велико незадовољство, а потом и осећај гриже савести што је особа са којом су пошли на одмор све време сама у смештају.
Они који су избирљиви по питању хране нам могу покварити одмор
Сасвим је природно да нам се укуси, нарочито за храну, не поклапају увек. Неко воли да једе све, други су скептични по питању експериментисања са храном, па једу само добро позната јела. Међутим, када се међу групом људи који су отпутовали на заједнички одмор нађе она једна особа којој ни једно јело локалне кухиње не одговара, која је изузетно избирљива и једе, примера ради, само што она спреми, одмор може постати велико оптерећење за све.
Зато приликом планирања одмора увек треба проверити афинитете других људи и једноставно прилагодити дестинацију и(ли) екипу тако да храна не буде "камен спотицања". Алтернативно решење може бити "удруживање" избирљивих и оних који то нису, па да свако у сопственој режији себи организује оброке по мери.
Путници који нису искрени по питању личног буџета могу направити пометњу
Тема финансија је свима нама веома осетљива, а могућности се разликују од особе до особе. Наравно, то не значи да уколико имате више новца на располагању не треба да путујете са никим чији је буџет мањи. Али, врло је важно да сви који планирају заједнички одмор буду искрени по питању својих финансијских могућности. Пре свега, како цела екипа да би дошла у неугодну ситуацију и морала на лицу места да импровизује (тражи повољнији смештај, уместо 2 аутомобила изнајми 1 и слично).
Осим тога, поједине активности је унапред потребно испланирати и ускладити: ски-пас купује одвојено и он није урачунат у цену аранжмана, факултативни излети се такође наплаћују додатно, а за одлазак у неки ресторан је понекад потребно издвојити одређену (често позамашну) своту новца. Како би се избегле непријатности, новац којим сваки члан екипе располаже би требало да буде јасно дефинисан.