Тинејџери који су у експерименту телефон користили највише два сата дневно су показали мање изражене симтоме депресије, знакове стреса, туге, проблема са спавањем и злоупотребом алкохола него деца која нису смела да користе телефоне. С друге стране, они који су имали приступ телефону дуже од четири сата свакога дана су имали 22 одсто више ризика од развијања претходно наведених проблема.
"Један до два сата коришћења телефона дневно је деловао као заштита од размишљања о самоубиству... Према нашим резултатима, ово чак може бити и корисније за побољшање менталног здравља у поређењу са онима који нису уопште смели да га користе," објашњавају аутори студије са Универзитета Ханјанг у Јужној Кореји.
Претпостављају да телефон може да подстакне друштвене интеракције и може бити "лек" за изолацију и усамљеност. Ипак, поштовање препоручене мере је било важно, јер се испоставило да када је време коришћења прекорачило три или четири сата, негативни ефекти на ментално и физичко здравље су били интензивнији, што се поклапа са бројним досадашњим студијама које упозоравају на опасности неконтролисаног коришћења уређаја.
Ни превише, ни премало
Истраживачи су закључили да тинејџери који су телефон користили најдуже два сата су имали 30 одсто мање шансе да буду под стресом и да имају поремећен распоред спавања, него они који нису смели да га имају. Такође, жеља за конзумирањем алкохола се смањила за 47 одсто, а суицидне мисли и други симптоми депресија су се смањиле за око 40 одсто, преноси "Сајенс тајмс".
Резултати ове студије могу бити значајни за родитеље, јер деца која пате од наведених обољења могу да осећају велику потребу за прекомерним коришћењем дигиталних уређаја. Познато је да то може да погорша ова стања, па многи одлуче да је најбоље да детету потпуно забране приступ телефону.
Међутим, студија је показала да, иако је забрана боља него зависност од екрана, чак ни ова метода није најуспешнија код побољшања менталног здравља.
Уместо тога, резултати сугеришу да успостављање ограниченог времена коришћења телефона сваки дан може детету да помогне када му је потребно друштво и разонода, као и да спречи осећај изолације од својих вршњака (који немају сличне забране). Најважније је да се временске границе строго поштују, како не би дошло до контра ефекта.