У студији се наводи да наша чула могу да се погоршају као резултат болести и старости. Али док је оштећење слуха или вида брзо очигледно, слабљење чула мириса може бити подмукло, са месецима или чак годинама пре него што постане очигледно.
"Иако може имати друге узроке, губитак чула мириса може бити рани знак деменције", каже др Лија Мурсалин, шефица истраживања у водећој добротворној организацији за истраживање деменције у Великој Британији "Alzheimer’s Researh UK" додајући да је то потенцијални показатељ оштећења у олфакторном региону, делу мозга који је одговоран за мирис, преноси Гардијан.
То је довело до тога да стручњаци истражују да ли губитак мириса може да се користи за дијагностиковање стања као што је Алцхајмерова болест много пре него што се појаве симптоми као што је губитак памћења.
Овај приступ, сматрају стручњаци, могао би да омогући пацијентима приступ лековима као што је лек анемаб у раној фази лечења, када најбоље делују на успоравање когнитивног пада.
Као што истраживања сугеришу да би употреба слушних помагала могла да смањи ризик од развоја деменције, поставља се питање о томе да ли јачање нашег чула мириса може да учини исто и да ли опадање чула мириса може бити фактор ризика за когнитивни пад, а не само симптом.
"Мирис је блиско укључен у многе процесе у мозгу, а посебно у емоционалну обраду стимулуса", рекао је професор Томас Хумел са Техничког универзитета у Дрездену. Он је навео да су мириси, сећања и емоције често чврсто повезани, а сећања изазвана мирисом могу да имају корен у нашем детињству.
"Ако олфакторна функција закаже, стимуланси губе значај, што може утицати на опште когнитивне функције", рекао је Хумел.
Неурони укључени у олфакторни систем такође су укључени у друге системе у мозгу, а неке области мозга играју кључну улогу у когнитивним и мирисним процесима.
Као резултат тога, ако чуло мириса постане дисфункционално, когнитивна обрада такође може бити погођена.
Бројне студије су откриле да излагање одређеним мирисима може или повећати или ометати когницију, док рад Хумела и његових колега сугерише да јачање чула мириса код старијих људи може побољшати њихову вербалну функцију и субјективно благостање.
Студија објављена прошле године у Кореји, открила је да је интензивна обука мириса довела до напретка у лечењу депресије и побољшања пажње, памћења и језичких функција код 34 пацијента са деменцијом у поређењу са 31 учесником са деменцијом који нису прошли такву обуку.
"Неке ране студије сугеришу да 'тренинг' нашег чула мириса, кроз поновљено излагање супстанцама јаког мириса, може имати користи у побољшању когнитивних перформанси", рекла је Мурсалин. Она је навела да је потребно много више истраживања да би се разумело да ли ствари попут тренинга мириса могу помоћи у спречавању или успоравању појаве и прогресије благог когнитивног оштећења и деменције.
Др Мајкл Леон, професор емеритус на Универзитету Калифорније и његов тим су смислили уређај под називом "Memory Air" (енгл "меморијски ваздух) који емитује 40 различитих мириса два пута током ноћи, док људи спавају.
Ови истраживачи верују да би излагање људи већем броју мириса, чак и када спавају, могло ојачати њихове олфакторне способности.