Без којих јела не пролази новогодишња трпеза за већину Руса? Салата "Оливије", харинга под бундом (сељодка под шубој), туршија и кавијар се стандардно налазе на празничном столу. Но, у Русији постоје народи чији представници обележавајући зимске празнике, једу месо моржева, сирову рибу или танко нарезану јеленовину.
Тако рецимо у ескимском селу Наукан, које се налази на самом истоку Чукотке, мештани који се баве ловом на мору, за новогодишње празнике гостима служе јело звано "копалхин" - месо моржа умотано у његову кожу, преноси ТАСС. Ескими кувају јело лети, а затим га чувају у јамама покривеним травњаком, чиме ферметисано месо чува укус и јединствена својства дуги низ месеци. Месо моржа се сматра деликатесом. Већина ескимских посластица припрема се лети током периода лова и риболова - у зиму, у хладноћи, бескрајна арктичка тундра и обала мора изгледају беживотно.
"Наравно, на Чукотки ће вам обавезно послужити мантак - то је кожа кита с масноћом, можете је јести замрзнуту танким слојевима или коцкицама, или одмах након припреме. Ја јако волим мантак с конзервираним краставцима, белим хлебом и белим луком - такво јело поставићу и на свој новогодишњи сто", каже председница Инуитског приполарног савета Валентина Леонова. Уз мантак, Ескими једу врхове руже роднице - беру их пре цветања, док су још сочне и мекане, а затим их потапају у воду и држе притиснутим неколико месеци.
Мантак
С друге стране, народ Удеге, мала етничка група која живи у Хабаровском региону, увек служи богате новогодишње трпезе, чак и ако породица живи скромно у остатку године.
"Традиционална новогодишња јела су 'љанцаи', салата од кромпира са месом, и 'талу', нарезана смрзнута риба", каже водич у Националном парку Бикин Наталија Канчуга.
Она додаје да су "талу" и "љанцаи" били обавезни за зимске празнике, чак и да година није била успешна за ловце у тајги.
С друге стране, Јакути традиционално дочекују Нову годину у лето - 21. јуна, када прослављају летњи солстициј, али за њих то није у спуротности са редовном Новом годином.
Кувар Николај Атласов каже да је раније клање стоке било забрањено лети, а људи су практично јели биљке, док је кување меса настављано тек у јесен.
Он додаје да за новогодишњу трпезу воли да спрема "строгањину" од рибе, џигерице и ждребећег меса, као и од врста северне рибе, попут нелме, муксуна, јесетре...
Људи у Бурјатији, слично онима који живе у Јакутији, Нову годину обележавају двапут годишње: 1. јануара и у фебруару или марту према будистичком лунарном календару - Сагалгану.
У оба наврата традиционална бурјатска јела су заснована на месу и млечним производима, а пре свега "бузе", која се прави тако што се комад млевеног свињског и јунећег меса и ситно сецканог лука, умота у еластично тесто.
Међу популарним бурјатским посластицама је и "холисо" - јело од младог сира, павлаке, шећера и млевене трешње.