Баба Јага је можда и најстарији лик у руском фолклору, а о пореклу њеног имена лингвисти и етнографи и дан данас воде расправе. У словенским језицима, реч баба се користи за стару жену, док се у индоевропским језицима ова реч користи за праоца. Са друге стране, и "Јага" изазива несугласице: у старословенском језику "jęgа" значи језа, ужас, док на санскриту ова представља жртву. Да ли је онда Баба Јага женско или мушко и да ли је добар или лош лик - језа или и сама жртва несрећних околности?
Лети на метли или у авану и има помоћнике
У фолклору је Баба Јага представљена као стара вештица која поседује и натприродне моћи. Она лети на метли или у авану, користи тучак (који се у култури Словена сматра ритуалним оруђем) у борбама са непријатељима, а метлом некада заварава и трагове. Све, само да испуни своју мисију, која се разликује од бајке до бајке.
Она носи обичну кошуљу или хаљину и преко одрпан прслук и увек изгледа неугледно и помало застрашујуће, а према легенди има и помоћнике. То су црни мачак, гавран или сова, или три јахача (или по неким верзијама три руке) - бели, црни и црвени, за дан, ноћ и јутро.
Живи у кућици на кокошијим ногама
Баба Јага живи на ободу шуме у кућици на кокошијим ногама, а њена кућа (изба) је окружена оградом која је украшена лобањама. Али, зашто је њена кућица издигнута? Због чега стоји на кокошијим ногама? Сматра се да је ово повезано са древним обичајем надземног сахрањивања које су практиковале Мокше, етничка група која живи у централној Русији.
Они су своје шамане сахрањивали у ковчезима на камењу или пањевима у шуми, не дозвољавајући на тај начин да душе покојника оду у земљу мртвих. Тако сахрањени изнад земље, они су били на граници овог и оног света, обожавани од стране народа.
Баба Јага - божанство и ритуални лик
Још једна препознатљива карактеристика Баба Јаге је њено слепило, а госте које долазе у њену кућу она препознаје по мирису - отуд се у руским бајкама често користи и фраза "мирише на руску душу". Због тога што мртви не виде живе, бројни филолози и флоклористи сматрају да је она створење из света мртвих, односно неко божанство или ритуални лик. Kao потврду овоме говори и њена кућица на кокошијим ногама, која као да је између два света.
Они који би посећивали Баба Јагу би претпостављали да је ова шумска вештица повезана са мрачним силама. Међутим, то није у свакој бајци тако. У појединим је она била протагониста - госта би угостила како доликује, повела га у бању и нахранила га да не буде гладан. У већини случајева би госту чак и уделила неки корисан савет или поклонила неки магичан предмет - попут амајлије која би га потом чувала.