Бројна истраживања су показала да многи људи данас имају ДНК Неандерталаца. Захваљујући мешању Неандерталаца и праисторијских људи, они који имају порекло из Европе и Азије имају од 1 до 2 одсто ДНК Неандерталаца, док се код оних који су рођени у Источној Азији овај број може подићи и до 4 одсто.
Сада је генетички инжењер поделио неколико особина и навика за које је доказано да су везане за ДНК Неандерталаца. "Овај ДНК представља веома мали проценат генома савременог човека и ови подаци су само комадићи велике генетичке "пузле", која чини сваког појединца јединственим," објашњава инжењер Себнем Унлуслер за "Дејли мејл".
Пушење
Студија из 2016. је показала да ДНК Неандерталца садржи један специфичан део, који може да повећа вероватноћу да појединац развије зависност од никотина. Ово откриће је посебно интересантно зато што су Неандерталци живели на подручју Европе око 40 миленијума пре него што је на истим местима почео да се развија увоз дувана.
Истраживачи кажу да су ове ДНК секвенце можда помогле Неандерталцима да се привикавају на нове околине, али да сада могу да доведу и до негативних последица. Поред зависности од никотина, у ове последице спадају депресивна стања и други ментални поремећаји.
Црвена, густа и равна коса
Постоји шанса да људи који имају густу и равну косу вероватно имају ДНК Неандерталаца, јер се ово порекло везује за овај тип длаке. "Поред тога, ДНК Неандерталаца се везује и за људе који имају природну црвену боју косе," објашњава Унлуслер.
Ранораниоци
Истраживање објављено у децембру је показало да су Неандерталнци који су живели на подручју Евроазије искусили веће промене у годишњим добима него њихови рођаци у Африци, што је вероватно утицало да развој њиховог циркадијалног ритма (биолошког сата који нам "диктира" када треба да спавамо и да се будимо).
Резултати су показали да су се ове врсте гена биле присутне код Неандерталца од пре 120 хиљада година, као и код једног млађег, од пре 52 хиљаде година.
"На вишим географским ширинама, корисно је да човек има биолошки сат који ће боље да предвиди и прилагоди се промени светла током одређеног годишњег доба," рекли су аутори студије за Си-Ен-Ен.
Боја коже
Студија спроведена у Немачкој 2018. године је показала да гени које човек наследи од Неандерталаца могу да утичу на то да ли ће му кожа потамнети или изгорети када је изложена сунцу. Научници додају да због ових гена кожа појединца може постати тамнија, али и да постоји могућност да су светлије нијансе коже пружале већу заштиту од УВ зрачења, посебно у подручјима где сунчева светлост није била великог интензитета.
Повећана осетљивост на Ковид 19
Током првих месеци пандемије Ковида 19, истраживачи су открили да један хромозом који је савремен човек наследио од Неандерталаца може да га чини осетљивијим на вирус и проблеме са плућима.